Naučnici su nedavno otkrili visokozarazni virus kod grbavih kitova iznad Arktičkog kruga, koristeći dronove za prikupljanje izdahnutih mlaznica. Ova metoda predstavlja značajan napredak u proučavanju zdravlja morskih sisara i može objasniti uzroke masovnog nasukavanja kitova i delfina na obalama širom sveta. U istraživanju je korišćen dron za letenje kroz kapljice koje kitovi ispuštaju prilikom izrona, što omogućava analizu bez stresa ili povrede ovih životinja.
Prema rečima profesora Terija Dosona sa Kings koledža u Londonu, prikupljanje uzoraka ovih „udara“ pomaže u praćenju patogena kod živih kitova. Ova tehnika omogućava naučnicima da identifikuju patogene bez direktnog kontaktiranja sa životinjama, što je posebno važno za očuvanje njihovog zdravlja.
Analiza je po prvi put potvrdila prisustvo kitovskog morbilivirusa, smrtonosnog i veoma zaraznog virusa koji je povezan sa masovnim nasukavanjima kitova i delfina širom sveta. Ovaj virus se lako prenosi između vrsta i širi se okeanima, predstavljajući ozbiljnu pretnju morskim sisarima. Otkriće omogućava ranije otkrivanje i praćenje smrtonosnih bolesti u okeanima, pre nego što izazovu masovna oboljenja.
U budućnosti, naučnici planiraju da nastave korišćenje ovih metoda za dugoročni nadzor zdravlja kitova, kako bi mogli da razumeju kako različiti stresori utiču na njihovo zdravlje u narednim godinama. Helena Kosta sa Univerziteta Nord u Norveškoj istakla je važnost ovih istraživanja za očuvanje morskih ekosistema.
Studija je sprovedena u saradnji između Kings koledža u Londonu, Kraljevske škole veterinarskih studija u Velikoj Britaniji i Univerziteta Nord u Norveškoj, a rezultati su objavljeni u časopisu „BMC Veterinary Research“. Ova istraživanja predstavljaju ključni korak ka razumevanju i očuvanju zdravlja morskih sisara u sve dinamičnijem okeanskom okruženju.
Upotreba dronova za prikupljanje podataka donosi novu dimenziju u proučavanju morskih životinja, omogućavajući naučnicima da dobiju važne informacije bez direktnog kontakta. Ova inovacija može značajno doprineti naporima u zaštiti ugroženih vrsta i očuvanju biodiverziteta u okeanima.
Naučna zajednica se nada da će ova otkrića otvoriti vrata za nova istraživanja i strategije očuvanja, koje će biti od suštinskog značaja za budućnost morskih ekosistema i zdravlje njihovih stanovnika. Sa stalnim promenama u klimatskim uslovima i ljudskim aktivnostima, važno je da nastavimo sa istraživanjem i razumevanjem kako bi se adekvatno zaštitili morski sisavci i njihova staništa.
