Studenti i građani Beograda organizovali su protest i generalni štrajk u petak, okupljajući se ispred zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) kako bi izrazili nezadovoljstvo stanjem javnog servisa. Ovaj događaj bio je deo šireg protesta koji je fokusiran na traženje odgovornosti za tragediju koja se dogodila u novembru prošle godine, kada je na Železničkoj stanici u Novom Sadu stradalo 15 ljudi usled obrušavanja nadstrešnice.
Okupljeni su se okupili u znak podrške radnicima RTS-a, posebno novinarima, koji su se takođe žalili na način izveštavanja o studentskim protestima. Predstavnici RTS-a su kritikovali vlasti zbog pritisaka koje vrše na javni servis i zatražili izvinjenje zbog uvreda upućenih studentima i građanima. Oni su istakli potrebu za istinitim i nezavisnim izveštavanjem te tražili promenu uređivačke politike RTS-a.
Tokom skupa, glumac Ivan Jevtović je pozvao medij da prenosi istinu o događanjima u Srbiji kako bi „prosvetlio medijsku sliku“. Protest je završen petnaestominutnom tišinom, u znak sećanja na žrtve nesreće u Novom Sadu, tokom koje su okupljeni mobilnim telefonima osvetlili prostor ispred RTS-a.
Prethodnog dana, beogradski srednjoškolci i studenti blokirali su ulice u centru Beograda, noseći transparente sa porukama poput „Ne damo Petu“ i „Grad je naš“. Ovaj protest bio je deo šireg generalnog štrajka koji je krenuo 24. januara, kada su se studenti okupili sa građanima kako bi izrazili neslaganje sa vlastima i tražili odgovornost za tragediju u Novom Sadu.
Tokom generalnog štrajka, studenti su pozvali građane da se pridruže protestu odbijajući da idu na posao, troše novac ili izlaze u restorane i bioskope. U Beogradu, štrajk je podržalo i nekoliko advokatskih komora, koje su odlučile da obustave rad osim u hitnim slučajevima.
U Nišu, studenti su organizovali protest podrške prosvetnim radnicima, a u Kragujevcu su studenti, prosvetni radnici i građani održali protestnu šetnju, predajući pismo načelniku Školske uprave. U Valjevu su nastavnici organizovali bazar kako bi podržali učenike koji planiraju da peške krenu za Beograd na veliki protest 15. marta.
Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, komentarisao je da je drugi generalni štrajk pokazao da se sve veći deo društva uključuje u borbu za svoje zahteve. On je naglasio da protesti ne predstavljaju samo trenutnu situaciju, već da su postali simbol otpora prema vlastima koje ne ispunjavaju zahteve građana.
Bursać je takođe ukazao na to da vlasti pokušavaju da promene narativ o protestima, ali smatra da su njihovi pokušaji da delegitimizuju studente neefikasni. On je istakao da je ključni problem za vlast to što njihova kontrola nad situacijom izmiče – protesti i štrajkovi su se raširili širom Srbije, uključujući manje gradove i sela.
Očekivanja od predstojećeg protesta 15. marta su velika, s obzirom na to da mnogi veruju da će to biti prilika da se vlastima ponovo iznesu zahtevi. Bursać smatra da će protesti nastaviti da rastu, ukoliko vlasti ne reaguju i ne ispune zahteve građana. Njegova poruka je jasna: društvo se ne može vratiti na staro, a zahtevi za pravdom i odgovornošću neće nestati.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Srbija suočava sa velikim izazovima u pogledu slobode medija, odgovornosti vlasti i prava građana. Protesti i štrajkovi predstavljaju način na koji se građani bore za svoja prava i traže promene koje su potrebne za izgradnju boljeg društva.
