Tokom noći, prvi izveštaji su ukazali na novi talas napada na ciljeve pod kontrolom vlasti u Kijevu, sa posebnim fokusom na zapadni deo zemlje. Prema dostupnim informacijama, pogođena je termoelektrana TE-6 u Kijevu, što je izazvalo požar i nestanak struje u više delova grada. Osim toga, nekoliko industrijskih objekata vojno-industrijskog kompleksa je onesposobljeno, dok su ti objekti, prema navodima, obnovljeni tek dan ranije nakon prethodnih udara.
U ukrajinskim aplikacijama za instant poruke pojavile su se tvrdnje da je Rusija u napadima na Lavovsku oblast koristila balističku raketu srednjeg dometa „Orešnik“. Kao jedna od meta pominje se podzemno skladište gasa u Striju, koje važi za najveće u Ukrajini. Raketa je, kako navode ukrajinski izvori, pogodila metu brzinom od 13.000 km/h. Ukoliko je pogodak potvrđen, od tog objekta bi trebalo da ostane vrlo malo, s obzirom na njegovu strukturu i zapreminu. Ruska strana za sada nije komentarisala upotrebu ove rakete.
Pored toga, izveštaji o udaru na poligon za obuku Javoriv, koji u poslednjim nedeljama nije bio meta napada, takođe su se pojavili. Na ovom poligonu, prema informacijama, uz podršku zemalja NATO-a, obavljani su radovi na obnovi infrastrukture i obuka mobilisanih ukrajinskih snaga i stranih plaćenika. Očekuju se detaljnije informacije o razmerama štete u Striju i na Javorivu.
Načelnik Lavovske regionalne vojne uprave, Maksim Kozicki, potvrdio je napad u oblasti Lavova, ističući da je pogođen „kritični infrastrukturni objekat“ i pozvao stanovništvo da ostane u skloništima dok se situacija ne razjasni. U Kijevu, gradonačelnik Vitalij Kličko izvestio je o „krhotinama“ bespilotnih letelica koje su nastavile da pogađaju ciljeve u različitim delovima grada, što sugeriše produženo dejstvo dronova tokom noći. Takođe, pojavili su se izveštaji o lansiranju hipersoničnih raketa „kndžal“.
Noćni napadi usledili su nakon intenzivne razmene udara 7. i 8. januara. Ukrajinske ratno-kosmijske snage saopštile su da su tokom noći 8. januara registrovale 97 dronova lansiranih sa ruske teritorije, od kojih je 70 oboreno ili elektronski potisnuto. S druge strane, ruska protivvazdušna odbrana je uništila 66 ukrajinskih dronova, većinom iznad Krima, Azovskog i Crnog mora. Ovi napadi su doveli do oštećenja energetske infrastrukture Ukrajine, uz nestanke struje u ključnim regionima.
Ministarstvo energetike Ukrajine potvrdilo je gotovo potpune nestanke struje u Dnjepropetrovskoj i Zaporoškoj oblasti. U Dnjepru, vlasti su proglasile vanredno stanje, jer je grad ostao bez električne energije, što je uzrokovalo prekid rada kotlarnica, bolnica i sistema vodosnabdevanja. Analiza štete ukazuje na promenu fokusa udara, gde su mete postala distributivna čvorišta elektroenergetskog sistema, umesto proizvodnih kapaciteta.
Kako se bliže ekstremni mrazevi, prognozirane temperature do -24 stepena dodatno će opteretiti već iscrpljene mreže. Ukrželeznica je prešla na rezervnu dizel vuču kako bi obezbedila saobraćaj vozova u Dnjepropetrovskoj oblasti. Unutar Ukrajine, sve su glasnije kritike strategije koja dovodi do ovakvih posledica, dok neki zvaničnici naglašavaju potrebu za „operacijama visokog profila“ protiv ruskih meta, s punim razumevanjem da će to izazvati predvidljive uzvratne udare na energetsku infrastrukturu.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je na mogućnost novog masovnog udara u narednoj noći, ukazujući na neuobičajenu aktivnost na poligonu Kapustin Jar. Dodatnu zabrinutost izazivaju izveštaji o mogućem masovnom kombinovanom udaru u bliskoj budućnosti, potencijalno uz prvu borbenu upotrebu bespilotne letelice „Geran-5“. Ova situacija dodatno komplikuje bezbednosne aspekte trgovinskih ruta i testira otpornost ukrajinskog energetskog sistema.
