Odbor za poljoprivredu pri Narodnoj skupštini Srbije predložio je osnivanje Fonda za sezonske intervencije, sa ciljem da se pruži podrška proizvođačima maline u trenucima kada tržišni poremećaji ugrožavaju njihovo poslovanje i opstanak. Ovaj predlog, koji je izneo Marijan Rističević, predsednik odbora, ima za cilj da olakša situaciju malinarima koji se suočavaju sa brojnim izazovima.
Jedna od ključnih mera koje su predložene je obezbeđivanje skladištenja maline, kako bi se omogućilo da se proizvod plasira na tržište u trenucima kada su cene najpovoljnije. Preporučeno je da troškove skladištenja snose solidarnim pristupom i država i proizvođači. Takođe, predloženo je i obezbeđivanje povoljnih kredita za malinare, što bi dodatno olakšalo njihovo poslovanje.
Nažalost, predlog o osnivanju Fonda nije dobio potrebnu podršku zbog nedostatka kvoruma na sednici, ali je naglašeno da će se ove mere razmatrati na prvoj narednoj sednici. Rističević je istakao da je važno da se hitno reše problemi koji muče malinare, posebno u svetlu trenutne krize u sektoru.
Milovan Jakovljević, jedan od proizvođača, ukazao je na ozbiljnost situacije, naglašavajući da su prošle godine umesto planiranih 110.000 tona, proizveli samo 47.000 tona maline. On je predložio da se formira logistički centar koji bi povezao sve rashladne kapacitete, što bi omogućilo čuvanje roda do najpovoljnijeg trenutka za prodaju. Jakovljević je istakao da bi za Fond trebalo da bude obezbeđeno oko dve milijarde dinara, što smatra prihvatljivim iznosom u poređenju sa troškovima koje je država ranije imala, poput 3.3 milijarde dinara potrošenih na eutanaziju svinja tokom epidemije svinjske kuge.
Mileta Pilčević, predsednik Udruženja proizvođača maline „Vilamet“, ukazao je na dodatne probleme sa kojima se suočavaju malinari. On je istakao da su u prethodne dve godine mnogi proizvođači radili bez adekvatne naknade, očekujući doplatu od 50 dinara za svaki kilogram predate maline iz prošlogodišnjeg roda. Pilčević je naglasio da otkupljivači često odbijaju da isplate dodatak na akontnu cenu, a ne reaguju ni na pozive Ministarstva poljoprivrede.
„Posao države je da procesuira one koji su malinu preuzeli, a nisu je platili“, zaključio je Pilčević, ukazujući na potrebu za većim angažovanjem državnih institucija u rešavanju problema malinarstva.
Proizvođači maline u Srbiji se suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući niske otkupne cene, probleme sa skladištenjem i transportom, kao i nedostatak podrške od strane države. Ove poteškoće utiču na njihov opstanak i poslovanje, što dodatno naglašava potrebu za hitnim merama i reformama u sektoru poljoprivrede.
Predloženim merama, kao što su osnivanje Fonda za sezonske intervencije i obezbeđivanje povoljnih kredita, pokušava se stvoriti stabilnija osnova za malinarstvo u Srbiji. Proizvođači se nadaju da će se ove mere uskoro usvojiti i implementirati, kako bi se osigurao bolji položaj maline na tržištu i omogućio dalji razvoj ovog važnog sektora.
U svetlu svega navedenog, jasno je da je neophodno hitno delovati kako bi se spasila srpska malinarstvo i obezbedila održivost ove grane poljoprivrede. Samo zajedničkim naporima, proizvođača, države i drugih aktera, može se stvoriti stabilnije okruženje koje će omogućiti napredak i prosperitet u ovom važnom sektoru.
