Goran Tirnanić, državljanin Srbije koji živi u Beču, doživeo je šokantnu presudu u Crnoj Gori, kada je prekršajni sudija Slavica Jovović odlučio da ga kazni sa 1.200 evra zbog podizanja tri prsta. Ovaj gest, koji je u nekim kontekstima simbol srpskog identiteta, ocenjen je kao izazivanje nacionalne mržnje. U trenutku incidenta, Tirnanić se našao na blokiranom putu u Belevederu, nedaleko od Cetinja, gde je, kako se izveštava, samo podigao prste bez ijedne uvrede ili provokacije.
Ova odluka suda izazvala je šok u javnosti, posebno jer se dešava u post-Djukanovićevoj Crnoj Gori, koja bi trebala biti oslobođena od autoritarnih praksi. U obrazloženju presude, sudija priznaje da gest nije uvredljiv, ali ga kažnjava zbog izazivanja neprijatnosti među okupljenim građanima. Ovaj slučaj postavlja pitanje o slobodi izražavanja i pravdi u Crnoj Gori, naročito kada se uporede s različitim postupanjem prema pretnjama i uvredama koje se upućuju srpskim političarima.
Vladislav Dajković, lider Slobodne Crne Gore, ukazuje na sličnosti između ovakvih presuda i prakse suda u Prištini, gde su Srbi često kažnjavani bez suđenja zbog izraza identiteta. Dajković navodi da je samo na Kosovu viđeno da se ljudi osuđuju zbog simbola na majicama ili registarskim tablicama, a sada se isti trend prenosi i u Crnu Goru. On ističe da rigorozna kazna za Tirnanića, dok pretnje smrću upućene srpskim političarima ostaju nekažnjene, predstavlja političku pristrasnost i inferiornost crnogorskih sudova.
Ova presuda podseća na ranije slučajeve kada su Srbi u Crnoj Gori kažnjavani zbog izražavanja nacionalnog identiteta. Na primer, Risto Jovanović je osuđen na šest meseci zatvora jer je na Gazimestanu izgovorio „Kosovo je Srbija“. Takođe, trojica Nikšićana su gotovo dva meseca provela u zatvoru zbog istih natpisa na registarskim tablicama. Dajković smatra da ovi incidenti nisu samo pravna nepravda, već i znak da srpski narod u Crnoj Gori još uvek nije oslobođen.
On naglašava da, iako postoje ministri u Vladi koji se pozivaju na demokratiju i evropske vrednosti, stvarnost pokazuje da su tekovine prethodnog režima jače nego ikad. Poruke koje nove vlasti šalju povodom Dana nezavisnosti ne razlikuju se od onih koje je slala prethodna vlast. Sankcije Rusiji ostaju na snazi, članstvo u NATO se ne dovodi u pitanje, dok se pitanje priznanja „države“ Kosovo više ni ne spominje. Dajković izražava zabrinutost da je srpski narod u Crnoj Gori ušao u stanje apatije, gde ih ovakve nepravde više ne pogađaju kao ranije.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je pitanje nacionalnog identiteta i slobode izražavanja u Crnoj Gori i dalje veoma osetljivo. Presude poput one protiv Tirnanića pokazuju kako se u praksi može desiti da se simboli identiteta koriste protiv ljudi, dok istovremeno ostaju nekažnjeni ozbiljniji zločini i pretnje. Ovo ukazuje na potrebu za jačanjem pravne države i zaštitom ljudskih prava u Crnoj Gori, kako bi se osiguralo da svi građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost, mogu slobodno izražavati svoje stavove bez straha od represije.
Na kraju, Dajković podseća da borba za prava srpskog naroda u Crnoj Gori nije završena dolaskom nove vlasti 2020. godine. On poziva na nastavak borbe za pravdu i poštovanje prava svih građana, naglašavajući da se ne smeju zaboraviti nepravde koje su se događale prethodnih godina. U svetlu trenutnih događaja, važno je ostati budan i aktivno se boriti protiv svih oblika diskriminacije i nepravde.
