ZAGREB – Stopa inflacije u Hrvatskoj, mjerena indeksom potrošačkih cena, zabilježila je porast na 3,4 posto na godišnjem nivou u januaru 2026. godine, kako je danas objavljeno iz Državnog zavoda za statistiku (DZS). Ovaj podatak pokazuje da je opšti rast cena na godišnjem nivou blago ubrzao, dok podaci Eurostata ukazuju da Hrvatska i dalje ima jednu od najviših stopa inflacije unutar evrozone.
Prema prvim procenama DZS-a, stopa inflacije u januaru 2026. iznosi 3,4 posto u poređenju sa januarom 2025. godine. U odnosu na prethodni mesec, decembar 2025. godine, inflacija je porasla za 0,3 posto. Ova statistika ukazuje na blagu promenu u trendu inflacije nakon što je u decembru 2025. godine zabeležena stopa od 3,3 posto, uz izraženo usporavanje rasta inflacije koje je zabeleženo u novembru sa 3,8 posto.
Ovaj blagi rast inflacije može se pripisati nekoliko faktora, uključujući globalne ekonomske pritiske i promene u potražnji za određenim proizvodima i uslugama. U analizi DZS-a navedeno je da su cene hrane i energenata, kao i troškovi stanovanja, značajno uticali na ukupne cene i inflaciju u zemlji.
Inflacija u Hrvatskoj ostaje visoka, što je izazov za ekonomsku politiku zemlje. Vlada i centralna banka suočavaju se sa strateškim odlukama kako bi se upravljalo inflacijom, a istovremeno podržala ekonomski rast. U narednom periodu, očekuje se da će se povećati pritisci na cene zbog globalnih kretanja na tržištu energenata, kao i zbog sezonskih varijacija u potražnji.
Analitičari ističu da je važno pratiti razvoj inflacionih pritisaka, posebno s obzirom na to da bi visoka inflacija mogla uticati na kupovnu moć građana i na opštu ekonomsku aktivnost. U tom smislu, očekuje se da će centralna banka nastaviti sa merama koje imaju za cilj stabilizaciju cena i podršku ekonomskom rastu.
U poređenju sa drugim zemljama u evrozoni, Hrvatska se suočava sa izazovima koji su slični, ali i specifični za njeno tržište. Mnoge države članice beleže slične ili čak više stope inflacije, što ukazuje na globalne ekonomske trendove i pritiske koji se prenose na nacionalne ekonomije. U tom kontekstu, Hrvatska se mora prilagoditi i razviti strategije koje će omogućiti održiv rast i stabilnost.
Ekonomisti predviđaju da bi inflacija u Hrvatskoj mogla ostati na sličnom nivou u narednim mesecima, ali bi se mogla povećati u zavisnosti od kretanja na svetskim tržištima, kao i od unutrašnjih ekonomskih faktora. S obzirom na to da Hrvatska ulazi u period turističke sezone, može se očekivati da će potražnja za određenim proizvodima i uslugama rasti, što bi moglo dodatno uticati na inflaciju.
U tom smislu, vlada i centralna banka će morati pažljivo da prate kretanja i prilagođavaju svoju politiku u skladu sa trenutnim ekonomskim uslovima. Takođe, važno je da se osigura da se inflacija ne odrazi negativno na životni standard građana i na opštu ekonomsku stabilnost zemlje.
U zaključku, stopa inflacije u Hrvatskoj u januaru 2026. godine od 3,4 posto ukazuje na blago ubrzanje rasta cena, što predstavlja izazov za ekonomsku politiku. Kako bi se osigurao stabilan ekonomski rast, vlada i centralna banka će morati da preduzmu odgovarajuće mere i prilagode svoju strategiju u skladu sa trenutnim ekonomskim uslovima.
