Beograd – Stanovništvo i privreda u Srbiji na kraju januara 2026. godine zabeležili su značajan dug prema bankama, koji iznosi ukupno 4.373,23 milijarde dinara. Ovaj iznos ukazuje na rast duga od 15,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS).
Od ukupnog duga, stanovništvo je zaduženo sa 1.949,15 milijardi dinara, dok pravna lica duguju 2.327,84 milijarde dinara. Preostali deo duga čine preduzetnici, čime se ukazuje na sve veću potrebu za finansijskim sredstvima u različitim sektorima privrede. Ovaj trend povećanja duga može biti rezultat različitih faktora, uključujući inflaciju, rast cena i ekonomsku situaciju u zemlji.
U izveštaju se posebno naglašava da je dugovanje stanovništva poraslo za 19,7 odsto u proteklih godinu dana, što predstavlja najznačajniji porast u odnosu na prethodne periode. Ovaj porast može biti posledica rasta životnih troškova, koji su značajno uticali na finansijsku stabilnost domaćinstava. Mnogi građani su se suočili sa izazovima u vidu povećanja cena osnovnih životnih namirnica, energenata i drugih potrepština, što ih je primoralo da se dodatno zadužuju kako bi pokrili te troškove.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, stručnjaci upozoravaju da bi ovakav trend mogao negativno uticati na finansijsku stabilnost domaćinstava i privrede u Srbiji. Očekuje se da će rast duga za stanovništvo dovesti do povećanih pritisaka na lične budžete, što može rezultirati poteškoćama u otplati obaveza prema bankama. U isto vreme, rast duga pravnih lica može ukazivati na potrebu za investicijama i širenjem poslovanja, ali takođe može predstavljati rizik ukoliko se ne upravlja pažljivo.
Banke su u prethodnom periodu bile spremne da odobre kredite, ali se postavlja pitanje kako će se ovaj trend razvijati u budućnosti. Očekuje se da će banke postati opreznije u odobravanju novih kredita, što može dodatno otežati situaciju za dužnike. Takođe, rast kamatnih stopa može uticati na troškove zaduživanja, što će dodatno opteretiti građane i preduzetnike.
U svetlu ovih informacija, važno je da se građani i preduzetnici informišu o svojim finansijskim obavezama i mogućnostima. Stručnjaci preporučuju da se razmotri konsolidacija dugova ili pronalaženje alternativa za refinansiranje, kako bi se smanjili mesečni troškovi otplate. Takođe, savetuje se da se izrade budžeti koji će pomoći u planiranju troškova i upravljanju ličnim finansijama.
S obzirom na to da se situacija na tržištu može menjati, važno je pratiti ekonomske indikatore i prilagođavati finansijske strategije prema trenutnim okolnostima. U tom smislu, saradnja između banaka i klijenata može biti ključna u pronalaženju rešenja koja će olakšati otplatu dugova i osigurati stabilnost.
U zaključku, trenutni iznos duga prema bankama ukazuje na ozbiljne izazove koje stanovništvo i privreda u Srbiji suočavaju. Rastući dugovi ukazuju na potrebu za proaktivnim pristupom u upravljanju finansijama, kako bi se izbegle potencijalne krize i osigurala dugoročna ekonomska stabilnost. S obzirom na sve veće troškove života, važno je da se svi akteri na tržištu angažuju u pronalaženju održivih rešenja koja će omogućiti bolju finansijsku budućnost.
