Dug crnogorskih kompanija dostigao je krajem avgusta vrednost od milijardu i po evra, što predstavlja značajan ekonomski problem za zemlju. U ovom trenutku, podgorička kompanija Export-Import Barać beleži najveći dug među 20 najdužnijih firmi, koji iznosi više od 190 miliona evra. Ova situacija ukazuje na ozbiljne finansijske poteškoće u crnogorskom poslovnom sektoru, koje bi mogle imati dugoročne posledice na ekonomiju zemlje.
Pored Export-Import Baraća, nekoliko drugih firmi takođe se suočava s milionskim dugovima. Među njima su Cijevna komerc, Atlas Grupa, Duvan Komerc iz Mojkovca, kao i Vektra Boka. Ove kompanije predstavljaju deo šireg problema koji se odnosi na finansijsku stabilnost i likvidnost privrednih subjekata u Crnoj Gori.
Prema podacima Centralne banke Crne Gore, čak 21.000 preduzeća se nalazi u blokadi. Ovaj broj ukazuje na ozbiljnu krizu likvidnosti koja pogađa veliki deo privrede. Blokada preduzeća često znači nemogućnost plaćanja obaveza prema dobavljačima, zaposlenima i drugim kreditorima, što može dovesti do daljih finansijskih i pravnih komplikacija.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakvo stanje moglo imati negativan uticaj na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Dugovi preduzeća mogu dovesti do smanjenja investicija, gubitka radnih mesta i opadanja potrošnje. U takvom okruženju, teškoće u poslovanju mogu se pretvoriti u spiralu negativnih efekata koja bi mogla ugroziti stabilnost i rast crnogorske ekonomije.
Uprkos ovim izazovima, neki stručnjaci veruju da postoje načini za prevazilaženje trenutne krize. Potrebne su efikasne mere ekonomske politike koje bi mogle podstaći likvidnost preduzeća. To može uključivati olakšice u pogledu poreza, subvencije za ključne sektore, kao i podršku malim i srednjim preduzećima koja su najviše pogođena krizom.
Pored toga, važno je da država i finansijske institucije rade zajedno na razvoju strategija koje će pomoći kompanijama da se oporave i ponovo postanu solventne. Pristup povoljnim kreditima može biti ključan za preduzeća koja se bore s dugovima, jer im omogućava da izmiruju obaveze i stabilizuju svoje finansije.
Međutim, potrebna je i odgovornost samih preduzeća u upravljanju svojim finansijama. U mnogim slučajevima, prekomerni dugovi su rezultat lošeg poslovnog planiranja i nedostatka finansijske discipline. Preduzeća bi trebala ulagati u edukaciju i savete o upravljanju finansijama, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Takođe, važno je da se osigura transparentnost i odgovornost u poslovanju. Investitori i kreditori trebaju imati jasnu sliku o finansijskom stanju kompanija kako bi mogli doneti informisane odluke. U ovom aspekta, unapređenje regulative i praćenje poslovnih aktivnosti može igrati ključnu ulogu u smanjenju rizika od budućih finansijskih kriza.
U svetlu trenutne situacije, neophodno je da se svi relevantni akteri, uključujući vladu, privredne subjekte i finansijske institucije, ujedine u naporima da se reše problemi zaduženosti i blokade preduzeća. Samo zajedničkim radom može se postići stabilizacija ekonomije i obezbediti održiv rast u budućnosti.
U zaključku, trenutni dugovi crnogorskih kompanija predstavljaju ozbiljan izazov koji zahteva hitnu pažnju i akciju. Ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci, posledice bi mogle biti dugotrajne i štetne po celokupnu ekonomiju zemlje.
