Dušica Savić Bengijat je Beograđanka s posebnim darom da svoj umetnički izraz prenese na razne forme, od pisanja do slikanja i ilustracije. Njeno obrazovanje kao arheologa dovelo ju je u kontakt s timom profesora Dragoslava Srejovića, gde je učestvovala u otkrivanju Lepenskog vira, jednog od najznačajnijih arheoloških nalazišta u Evropi. Ova umetnica je autor 14 jedinstvenih knjiga na engleskom i srpskom jeziku, koje su nagrađivane, a njene ilustracije su posebno prepoznate na Sajmu knjiga, gde je osvojila priznanje ULUPUDUS.
Dušica se prisetila svog umetničkog putovanja, ističući da je počela da slika tokom boravka u Americi, gde je osećala potrebu za identitetom u stranom svetu. Njena prva knjiga, „Heraklov san“, napisana na engleskom jeziku, predstavlja mitološku priču koja nosi lične refleksije autorke. Kasnije je napisala i knjigu „Didima“ na srpskom jeziku, takođe inspirisanu mitologijom. Inspiracija je za nju ključna: smatra da treba čekati trenutak nadahnuća pre nego što se krene u stvaranje.
Mitovi su centralni motiv njenog umetničkog stvaralaštva. Dušica je istakla da je mitologiju počela intenzivnije da proučava tokom studija u Kaliforniji, gde je imala pristup bogatim bibliotečkim resursima. Objašnjava da mitologija deluje kao luk, koji se ljušti i otkriva nove slojeve i veze. Na primer, ističe da Aleksandar Makedonski nije bio samo vojvoda, već je imao i duhovne razloge za svoja putovanja ka Istoku.
Ona smatra da savremena zapadna civilizacija ne poznaje dovoljno grčku mitologiju, koja je zapravo preuzela mnogo toga od starijih kultura, uključujući i one koje su postojale na Balkanu. Dušica se osvrnula i na važnost hrasta u mitologiji, naglašavajući kako je vezanost za ovu drvenastu biljku prisutna u mnogim kulturama, uključujući i srpsku.
Jezici, kako ona ističe, nisu slični samo po rečima, već i po načinu razmišljanja. Dušica veruje da srpski jezik ima duboke korene i da je vinčansko pismo, koje je nepravdno zanemareno, deo našeg identiteta. Tokom studija nije se priznavao značaj vinčanskog pisma, ali je ona uverena da su naši koreni ovde i da smo autohtoni narod koji je doprineo razvoju civilizacije.
Lepenski vir, jedan od najstarijih evropskih lokaliteta, ostaje misterija u arheologiji. Dušica smatra da je to bio više stambeni prostor nego svetilište, te da mnoga pitanja o tom lokalitetu nisu razjašnjena. Prva monumentalna skulptura na svetu, koja je pronađena na ovom mestu, i dalje nosi mnoge neistražene aspekte.
Ona se seća svog mentora, profesora Srejovića, kao velikog naučnog autoriteta, koji je bio svestan značaja svojih otkrića. Nažalost, često je nailazio na zavist i ljubomoru u naučnim krugovima. Dušica smatra da su mnogi značajni nalazi u našoj arheologiji zanemareni ili pogrešno interpretirani.
U njenom radu i razmišljanju, epska poezija zauzima posebno mesto. Dušica smatra da su „izmi“ poput fašizma i komunizma pogrešni koncepti za naš narod. Ona naglašava da duhovna vertikala treba da bude utemeljena na našoj epskoj narodnoj poeziji, koja nosi istinske vrednosti i etičke poruke.
U razgovoru je istaknula i važnost narodne tradicije i kako priče iz detinjstva oblikuju percepciju života. Na osnovu svojih istraživanja, Dušica Savić Bengijat poziva na dublje razumevanje i povezivanje različitih aspekata naše civilizacije, naglašavajući da je znanje i intuicija ključ za razumevanje sopstvenog identiteta i kulturnog nasleđa.
Na kraju, umetnica naglašava da postoji mnogo dubljih veza između različitih kultura, koje bi trebalo istražiti i povezati. Ona veruje da su svi narodi, koji su se razvijali pod sličnim zvezdama, stvorili slične koncepte i verovanja koja su prisutna u svima nama.
