U petak ujutru, u okrugu Šankt Fajt (St. Veit) u Koruškoj, došlo je do ozbiljne radne nesreće u fabrici kada je tokom servisiranja objekta došlo do curenja hlorovodonične kiseline. Ova situacija je rezultirala povredama dva radnika, od kojih je jedan zadržao povrede u predelu lica. Oba povređena radnika su prevezena u bolnicu u Klagenfurtu radi dalje medicinske pomoći.
Prema zvaničnim informacijama, tročlani tim radnika je radio na rezervoaru za hlorovodoničnu kiselinu. Njihov zadatak je bio da menjaju ventile i ručne zaklopke. U međuvremenu, 59-godišnji električar je pokušao da aktivira automatske zaklopke putem upravljačke table. Međutim, sistem nije reagovao, zbog čega je iz, za sada nepoznatih razloga, otvoren pogrešan ventil.
Otvaranjem pogrešnog ventila, pod pritiskom je iz cevi iscurelo između 50 i 100 litara hlorovodonične kiseline. U trenutku curenja, 21-godišnji radnik se nalazio neposredno pored ventilacije i bio je pogođen kiselinom u lice. Njegove povrede su trenutno nepoznate težine, ali je hitno prebačen u bolnicu u Klagenfurt. Drugi radnik, koji ima 40 godina, povređen je u predelu noge i takođe je hospitalizovan.
Iako je situacija bila ozbiljna, srećom, hlorovodonična kiselina je potpuno zadržana u sigurnosnom bazenu ispod rezervoara. Ovo je sprečilo bilo kakvu opasnost po okolinu i dodatne povrede. Na terenu su brzo intervenisali vatrogasci iz Brücka, a u fabriku je izašao i inspektor rada. Policija je saopštila da se tačan uzrok nesreće i dalje istražuje. Istražitelji se fokusiraju na to kako je došlo do pogrešnog otvaranja ventila tokom standardnog servisnog postupka.
Rad sa hemikalijama, posebno sa toksičnim supstancama kao što je hlorovodonična kiselina, zahteva izuzetnu pažnju i poštovanje sigurnosnih protokola. Ova nesreća ukazuje na važnost pravilnog obučavanja radnika i korišćenja odgovarajuće opreme prilikom rada sa opasnim materijama. U ovakvim situacijama, čak i male greške mogu dovesti do ozbiljnih povreda ili opasnosti po život.
U poslednjim godinama, slične nesreće su se povremeno dešavale u industrijama koje se bave hemijskim supstancama, što dodatno naglašava potrebu za strožim sigurnosnim standardima i redovnim inspekcijama. Svaka fabrika koja se bavi ovim tipom posla treba da ima jasno definisane procedure za hitne slučajeve, kao i redovne obuke za svoje zaposlene.
Osim fizičkih povreda, ovakvi incidenti mogu imati i psihološke posledice na radnike, jer se suočavaju sa traumatičnim iskustvima. Stoga je važno da fabrike obezbede i podršku za mentalno zdravlje svojih zaposlenih kako bi se nosili sa stresom koji proizilazi iz radnih nesreća.
Iako je ova nesreća imala srećan ishod u smislu da nije došlo do širenja hemikalija u okolinu, ona služi kao podsetnik na rizike koji su prisutni u industrijskim okruženjima. U budućnosti, nadležni organi će morati da preispitaju i poboljšaju sigurnosne procedure kako bi se sprečile slične situacije.
U zaključku, radna nesreća u Koruškoj je ozbiljna opomena o važnosti sigurnosti na radu, posebno u industrijama koje se bave opasnim materijama. Potrebno je stalno unapređivati procedure, obuke i inspekcije kako bi se zaštitili radnici i sprečili slični incidenti.
