Nikola Pavlović, Filip Karavelić i Saša Kuzmanović su danas prvostepeno osuđeni u Višem sudu u Beogradu zbog dogovaranja ubistva Luke Bojovića. Prema presudi, njih trojica su od početka februara do 10. maja 2024. godine, kada su uhapšeni, planirali da izvrše ovo krivično delo. Sud je izrekao Kaznu od po godinu dana zatvora za Karavelića i Kuzmanovića, dok je Pavlović, osim za dogovor o ubistvu, osuđen i na dve i po godine zatvora zbog nedozvoljenog nošenja oružja i municije, što mu je dodelilo jedinstvenu kaznu od tri godine i tri meseca.
Osim njih, Milan Ilić je takođe osuđen na tri godine zatvora, ali zbog posedovanja oko 73 grama kokaina s namerom prodaje. Droga je pronađena u njegovoj garaži, kao i vaga za precizno merenje. Ipak, Ilić je oslobođen optužbi za učestvovanje u pripremi ubistva Bojovića, jer tužilaštvo nije uspelo da dokaže njegovu umesanost u planiranje krivičnog dela. Sud je utvrdio da je njegov zadatak bio da od prodaje droge obezbedi novac potreban za ubistvo, ali je to ostalo na nivou spekulacija.
Kuzmanović je oslobođen druge optužbe, koja se odnosila na posjedovanje okvira i 13 metaka u Velikom Selu. Tokom ispitivanja, utvrđeno je da je Pavlović planirao da puca iz pištolja „valter“, koji je zaplenjen prilikom njegovog hapšenja. Sudija Bojana Stanković je naglasila da okvir, prema zakonu, nije zabranjeno posedovati, a tužilaštvo nije dokazalo da su u njemu tada bili meci.
Tužilaštvo je ranije povuklo optužbu protiv Bogdana Pantovića, a sudija Stanković je objasnila da je izrečena kazna maksimalna za dogovor o izvršenju krivičnog dela. Dokazi su pokazali da je Karavelić kontaktirao Kuzmanovića kako bi iznajmili stanove u blizini stana Luke Bojovića, koji su korišćeni za pripremu krivičnog dela. Kuzmanović je više puta posmatrao teren iz kafića, dok je Pavlović u Velikom Selu isprobavao oružje.
Događaji su kulminirali 10. maja, kada je Kuzmanović parkirao automobil u blizini Bojovićeve kuće, dok je Pavlović, maskiran u košarkaša, pokušavao da priđe Bojoviću. Na kraju su svi uhvaćeni u akciji policije. Sudija je naglasila da nije dokazano da su planirali da ubiju Bojovića na podmukao način, što je uticalo na kvalifikaciju krivičnog dela. Ukoliko se ne dokaže podmuklost, krivično delo teško ubistvo ne može biti kvalifikovano.
Kada se sagledaju svi dokazi, sudija je istakla da je postojala volja za ubistvo, ali to ne znači da je postojeći plan bio dovoljno čvrst da se kvalifikuje kao priprema za teško ubistvo. Sud je takođe naveo da organizacija koja je uključivala iznajmljivanje stanova, nabavku oružja, i opservaciju, ukazuje na to da je ubistvo bilo planirano, ali nije dovoljno da bi se kvalifikovalo kao krivično delo.
Na kraju, svi osuđeni su pušteni iz pritvora, s tim da će Pavlović i Ilić biti pozvani na izdržavanje ostatka kazne ukoliko presuda postane pravosnažna. Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanje o organizovanoj kriminalnoj aktivnosti u Srbiji i poteškoćama s kojima se pravosudni sistem suočava u procesuiranju takvih slučajeva. Sudija Stanković je na kraju naglasila da je važno razjasniti sve aspekte ovog slučaja, kako bi se dodatno osnažila pravna sigurnost i zaštita građana.
