Džej Di Vens, potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, izrazio je svoje stavove o antisemitizmu u SAD-u tokom intervjua za britanski portal UnHerd. On je naglasio da je samo mali procenat Amerikanaca antisemitski nastrojen, i da su takvi stavovi često reakcija na američku spoljnu politiku. Prema Vensovim rečima, velika većina Amerikanaca, kako republikanaca tako i demokrata, ne mrzi jevrejski narod. On je izjavio da „99% republikanaca i verovatno 97% demokrata“ ne gaji mržnju prema Jevrejima.
Vens je istakao da većina Amerikanaca nije antisemitska i da nikada neće biti, naglašavajući da je važno fokusirati se na pravu debatu o spoljnoj politici. Potpredsednik je rekao da smatra Izrael važnim saveznikom i da postoje određene oblasti u kojima će SAD i Izrael sarađivati. Ipak, dodao je da će postojati i značajna neslaganja između SAD-a i Izraela, što ukazuje na kompleksnost odnosa između dve zemlje.
Govoreći o kontroverznom podkasteru Niku Fuentesu, Vens je izrazio mišljenje da je njegov uticaj u administraciji bivšeg predsednika Donalda Trampa i unutar desničarskih krugova „znatno preuveličan“. Potpredsednik je istakao da preuveličavanje Fuentesovog uticaja dolazi od onih koji žele da izbegnu razgovor o spoljnoj politici SAD-a i Izraela. Ova izjava ukazuje na to da Vens smatra da je važno osvrnuti se na stvarne probleme u spoljnoj politici, umesto da se fokusira na pojedince koji šire mržnju.
Antisemitizam je tema koja se često pojavljuje u američkoj javnoj debati, posebno u kontekstu sukoba na Bliskom Istoku. Vens je osudio sve oblike mržnje, naglašavajući da antisemitizam i etnička mržnja nemaju mesto u konzervativnom pokretu. „Bez obzira da li napadate nekoga zato što je belac, crnac ili Jevrejin, mislim da je to odvratno,“ rekao je Vens, jasno stavivši do znanja da mržnja prema bilo kojoj grupi nije prihvatljiva.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se antisemitizam ponovo pojavljuje kao značajan problem u društvima širom sveta. U poslednjih nekoliko godina, porasla su i nasilna dela protiv Jevreja, što je izazvalo zabrinutost među zajednicama i vladama. Vensov stav može se posmatrati kao pokušaj da se smanji tenzija i podstakne dijalog o ovim pitanjima unutar američkog društva.
U svetlu trenutnih globalnih kriza, uključujući sukobe u Ukrajini i na Bliskom Istoku, američka spoljna politika postaje sve složenija. Vensovo naglašavanje važnosti saradnje sa Izraelom, kao i priznavanje neslaganja, može se tumačiti kao pokušaj da se uravnoteže stavovi unutar administracije i šire javnosti. Ova vrsta otvorenog razgovora može pomoći u prevazilaženju predrasuda i jačanju odnosa između različitih zajednica.
Vensov intervju otvara vrata za dublje razumevanje uloga koje antisemitizam i druge forme mržnje igraju u američkom društvu. Njegova izjava o tome da većina Amerikanaca nije antisemitska može doprineti smanjenju stigme koja se može pojaviti u razgovorima o ovim temama. Takođe, ukazuje na potrebu za većim dijalogom i edukacijom o antisemitizmu i drugim oblicima mržnje, kako bi se stvorilo tolerantnije društvo.
Zaključno, Vensov stav naglašava važnost otvorenog dijaloga o antisemitizmu i etničkoj mržnji u Americi. Njegove reči mogu poslužiti kao podsticaj za dalje razmatranje ovih tema među političarima, zajednicama i pojedincima. U svetu koji se suočava sa brojnim izazovima, prevazilaženje mržnje i predrasuda može biti ključno za izgradnju pravednijeg i inkluzivnijeg društva.
