Džez pijanista Vladimir Maričić će nastupiti na završnoj večeri 41. izdanja Beogradskog džez festivala, zajedno sa bendom koji čine iskusni muzičari i talenti novog srpskog džez talasa. Ovaj festival, koji se održava od sedamdesetih godina, predstavlja važnu instituciju za domaću džez scenu i ima dugu tradiciju džem sešna, koji je kroz godine menjao svoj koncept i mesto održavanja.
Maričić naglašava da je domaća džez scena uvek bila respektabilna, sa značajnim muzičarima kao što su Miša Blam, Miša Krstić, Luka Bošković i Rade Milivojević. On ističe kako su mladi muzičari, poput njega, sazrevali uz njih, učeći ne samo kako da sviraju, već i o celokupnom procesu umetničkog stvaralaštva.
Džem sešni su inicijalno nastali iz želje domaćih muzičara da pokažu stranim gostima, posebno američkim, da su sposobni da sviraju kvalitetan džez, uprkos tome što dolaze iz socijalističke zemlje. Maričić objašnjava da su se ovi događaji u početku dešavali spontano, a kako je Beogradski džez festival napredovao, organizatori su prepoznali njihovu važnost i počeli da ih organizuju u „Dansing sali“ Doma omladine Beograda.
Organizatori su primenili sofisticirane metode kako bi privukli goste da dođu i sviraju, pozivajući ih da uživaju u dobrom džez zvuku uz čašu pića. Ovi pozivi su često bili prihvaćeni, a kada bi stranci čuli domaće muzičare, često su im se pridruživali na sceni. Maričić je imao priliku da prisustvuje i učestvuje u džem sešnima zajedno sa velikim imenima poput Četa Bejkera i Art Blejkija, ističući energiju i posvećenost koju su domaći muzičari pokazivali.
Džem sešn je ključan za svaki džez festival, a posebno za Beogradski džez festival, koji je stekao međunarodnu reputaciju. Maričić naglašava da su se u New Yorku i Parizu pričale priče o nastupima na beogradskom džem sešnu. Ovaj format omogućava muzičarima da stvaraju nepredvidive i jedinstvene trenutke koji se ne mogu planirati.
Govoreći o budućnosti džeza u eri novih tehnologija, Maričić smatra da će doći do prezasićenja striminga. Mnogi ljudi će imati osećaj da su prisutni na nastupima iz udobnosti svojih domova, ali on veruje da će se publika uskoro vratiti uživanju u live svirkama, koje donose jedinstveno iskustvo. Džem sešni, kao nepredvidivi događaji, pružaju muzičarima i publici priliku za zajedničko stvaranje nečega posebnog.
Maričić ističe da je svirka uživo rizik koji uključuje publiku, muzičare i organizatore, i da su džem sešni od suštinske važnosti za kvalitet džeza. Iako postoje strana imena koja dolaze u Srbiju, on naglašava da naša scena ne može da se poredi sa gradovima poput Kopenhagena ili Pariza, gde su česti nastupi velikih imena. Takođe, ukazuje na to da nemamo specijalizovane džez klubove, već restorane koji sviraju džez muziku.
Pijanista je poslednjih godina vršio pritisak na organizatore Beogradskog džez festivala da obnove džem sešne, zajedno sa kolegama poput Jovana Maljokovića. Njihov trud se isplatio jer su uspeli da vrate ovu tradiciju, a Maričić se ponosi tim postignućem. Džem sešni su, prema njegovim rečima, deo onoga što čini džez posebnim, i njihova prisutnost u okviru festivala donosi energiju i uzbuđenje koje se ne može replicirati.
