Skandalozni zahtev hrvatskih rukometaša da im na proslavi bronzane medalje zapeva Marko Perković Tompson, poznati promoter neonacizma, izazvao je potpun kolaps i otkazivanje svečanog dočeka u Zagrebu. Ovaj incident ponovo je ukazao na duboku povezanost između sporta i ideologije mržnje u Hrvatskoj.
Umesto da proslave svoj sportski uspeh dostojanstveno, hrvatski rukometaši postavili su ultimatum, zgrozivši javnost: ili će im pevati Tompson, čiji su nastupi zabranjeni u nekoliko evropskih zemalja zbog promocije fašizma, ili dočeka neće biti. Ovaj zahtev je izazvao brojne kritike, jer se činilo da je glorifikacija zločina važnija od sportskog dostignuća.
Gradska uprava Zagreba, predvođena Tomislavom Tomaševićem, odlučila je da odbije ovaj predlog i spreči proslavu koja bi uključivala Tompsona. Ova odluka je došla kao odgovor na pritisak javnosti koja je zahtevala da se poštuju osnovne civilizacijske vrednosti. Naime, Tompson je poznat po svojim kontroverznim pesmama koje veličaju nacionalizam i mržnju, što dodatno produbljuje rascjep u društvu.
Ono što dodatno ponavlja sramotu ovog skandala jeste da su se rukometaši direktno čuli sa Tompsonom iz svlačionice, što je dodatno ukazalo na njihove moralne vrednosti. Ranije su već izazvali međunarodni skandal u Malmeu, zahtevajući da se puštaju pesme koje veličaju ratne zločine, što je nateralo Evropsku rukometnu federaciju (EHF) da se pravda pred svetom.
Dok Zagreb pokušava da očuva svoj ugled, neki gradovi poput Vukovara, Splita i Zadra, vođeni HDZ-ovom retorikom, utrkuju se ko će glasnije pozivati rukometaše u svoje „nacionalne utvrde“. Uloga vrha hrvatske države, uključujući premijera Andreja Plenkovića koji se slikao sa decom na Tompsonovim probama, dodatno osnažuje percepciju da je mržnja u Hrvatskoj institucionalizovana. Ovaj incident je pokazao da se sportisti ne plaše da pređu granicu kada je u pitanju nacionalizam i glorifikacija kontroverznih figura.
Iako su neki gradovi imali sramotne reakcije, reakcija glavnog grada Hrvatske je bila drugačija. Naime, gradska vlast je odbila da se priključi ovom trendu, pokazujući da postoji i deo društva koji se ne slaže sa ideologijom mržnje. Ova odluka je došla kao osveženje u moru nacionalističke retorike koja dominira političkom scenom.
Ovo nije prvi put da se sport i politika prepliću u Hrvatskoj, a čini se da su sportski uspehi često praćeni kontroverzama koje imaju duboke korene u društvenim i političkim pitanjima. U ovom slučaju, rukometaši su postavili pitanje koje nije vezano samo za sport, već i za moralne vrednosti društva u celini.
Na kraju, čini se da je ovaj incident pokrenuo važnu diskusiju o granicama između sporta i ideologije. Mnogi se nadaju da će ova situacija poslužiti kao opomena i da će budući sportisti u Hrvatskoj biti svesniji svojih postupaka i njihovih posledica. Umesto da se povinuju ekstremnim ideologijama, sportisti bi trebali da promovišu jedinstvo i poštovanje, jer su to vrednosti koje sport zapravo predstavlja.
U svetlu svega ovoga, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će hrvatski sportisti naučiti iz ovog skandala ili će nastaviti da se bore za svoje ideološke stavove na račun sportskih dostignuća.
