Puna primena novog Sistema ulaska/izlaska (EES) u Evropsku uniju planirana je za 10. april 2026. godine. Iako će taj datum označiti punu implementaciju, državljani trećih zemalja koji tokom leta ulaze u Šengen zonu mogu nastaviti sa manualnim pečatiranjem pasoša. Evropska komisija je dozvolila državama članicama određene fleksibilnosti kako bi se smanjile gužve tokom perioda pojačanog saobraćaja, potvrdio je portparol.
Nove granične kontrole su pokrenute u oktobru 2025. godine i postepeno se uvode na aerodromima i lukama u okviru EU. Međutim, širenje biometrijske tehnologije naišlo je na početne probleme, što je izazvalo značajna kašnjenja za putnike. Organizacije za vazdušni saobraćaj upozoravaju da bi vreme čekanja ovog leta moglo biti znatno duže zbog primene EES-a. Pozivaju na hitne mere kako bi se rešili problemi sa „hroničnim nedostatkom osoblja na granici“ i „nerazrešenim tehnološkim problemima“.
Aerodrom u Lisabonu je suspendovao EES zbog prekomernih kašnjenja, a putnici iz zemalja koje ne zahtevaju vizu, poput Velike Britanije i SAD-a, moraju da registruju svoje biometrijske podatke na posebnim kioscima. Prvobitno je prag za registraciju dolazaka iz trećih zemalja bio samo 10 odsto, ali je od 9. januara povećan na 35 procenata, dok je sistem uveden na dodatne aerodrome i luke.
Problemi koje nove granične provere izazivaju već su doveli do dugih redova, a putnici prijavljuju da su u nekim slučajevima propustili letove zbog kašnjenja. Izveštaj objavljen krajem prošle godine od strane Airport Council International (ACI) Europe pokazao je da je postepena primena biometrijskog sistema povećala vreme obrade na granici do 70 procenata, sa čekanjem i do tri sata u periodima pojačanog saobraćaja. U decembru je aerodrom u Lisabonu bio primoran da suspenduje EES na tri meseca zbog „ozbiljnih nepravilnosti“ koje su dovele do prekomernih vremena čekanja, koja su dostizala čak sedam sati.
Od 10. aprila 2026. godine, države članice će biti obavezne da implementiraju EES tehnologiju na svim graničnim prelazima i da registruju sve državljane trećih zemalja koji ulaze u zemlju. Međutim, i nakon tog datuma, države će moći delimično da suspenduju rad EES-a tokom dodatnog perioda od 90 dana, sa mogućim produženjem od 60 dana kako bi se pokrio letnji period pojačanog saobraćaja. Evropska komisija je istakla da je uvođenje sistema ovih razmera složen zadatak i da će produženje fleksibilnosti tokom letnjeg perioda omogućiti državama da upravljaju potencijalnim problemima i izbegnu haos.
Avio-kompanije su upozorile da će širenje sistema dovesti do ozbiljnih zagušenja i sistemskih poremećaja, dok je generalni direktor ACI Europe Olivije Jankovec naglasio da bi nedostatak fleksibilnosti mogao izazvati kašnjenja od pet do šest sati. U zajedničkom pismu ACI Europe, Airlines for Europe (A4E) i Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA) upozoravaju na potrebu hitnih mera kako bi se rešili „hronični nedostatak osoblja na graničnoj kontroli“ i „nerazrešeni tehnološki problemi“.
U januaru je turističko udruženje ABTA pozvalo granične službe EU da u većoj meri koriste vanredne mere kako bi olakšale uvođenje sistema, naglašavajući potrebu za smanjenjem kašnjenja. Izvršni direktor ABTA-e Mark Tanzer je izjavio da granične vlasti trebaju učiniti sve što mogu kako bi upravljale protokom putnika, ukazujući na to da su neki problemi mogli biti izbegnuti da su vanredne mere bile primenjene.
U svetlu svih ovih izazova, EES predstavlja značajan korak ka modernizaciji graničnih kontrola, ali i izazove koje će EU morati da reši kako bi osigurala efikasnost i sigurnost tokom povećanog letnjeg saobraćaja. U narednim mesecima, putnici će verovatno nastaviti da dobijaju ručne pečate u pasošima, dok se sistem potpuno ne uspostavi i reše svi identifikovani problemi.
