Stručnjak za međunarodnu i ekonomsku politiku, Nemanja Plotan, upozorava na ozbiljne posledice koje nametnute odluke visokih predstavnika imaju na političku stabilnost u Bosni i Hercegovini (BiH). Prema njegovim rečima, svaki put kada visoki predstavnici intervenišu i menjaju političke odnose, dolazi do značajnog pada indeksa političke stabilnosti, što direktno utiče na percepciju investitora i međunarodnih aktera.
Plotan naglašava da je obrazac od 1996. do danas jasan: politička kriza izazvana nametnutim odlukama stvara negativan ekonomski ambijent. Investitori, institucije i međunarodni akteri smatraju BiH politički visokorizičnim područjem, što ih odvraća od ulaganja. Tako, visoki predstavnici svojim odlukama ne samo da utiču na političku situaciju, već i na ekonomski rast, jer blokiraju priliv stranih direktnih investicija.
U svojoj analizi, Plotan objašnjava kako se bruto domaći proizvod (BDP) BiH, koji se računa kao zbir domaće potrošnje, investicija i državne potrošnje, u velikoj meri oslanja na domaću potrošnju koja čini 85 do 90 odsto ukupne ekonomske aktivnosti. Ovakva struktura BDP-a ukazuje na slabosti, kao što su mala i fragmentisana tržišta i nedovoljna ulaganja u produktivne sektore, što sve doprinosi sporom privrednom rastu.
Godišnji rast BDP-a od 2,9 odsto, iako deluje umjereno, otkriva strukturne probleme BiH, uključujući lošu ekonomsku predikciju i nisku konkurentnost na međunarodnom tržištu. Kapital se, prema rečima Plotana, preusmerava u sektore sa niskim rizikom koji donose brzi povrat, kao što su trgovina i nekretnine, dok se industrija i tehnologija razvijaju sporo.
Plotan ističe da je permanentna politička kriza koju izaziva visoki predstavnik, poput Kristijana Šmita, stvorila lošu sliku o BiH u međunarodnim okvirima. Kako strani investitori procenjuju političku stabilnost kao ključni faktor prilikom donošenja odluka o investicijama, negativni indeksi političke stabilnosti šalju alarmantne signale.
Svetska banka definiše svoj indeks političke stabilnosti kao meru percepcije verovatnoće političke nestabilnosti i nasilja. U slučaju BiH, ovaj indeks je od samog početka negativan, dok druge bivše jugoslovenske republike beleže pozitivne vrednosti. Plotan naglašava da postoji jasna korelacija između političke strukture BiH i negativnih vrednosti indeksa političke stabilnosti.
Analizirajući pojedinačne godine, Plotan ukazuje na to da su najdublji padovi indeksa političke stabilnosti direktno povezani sa krizama izazvanim odlukama visokih predstavnika. Jedan od najznačajnijih primera je iz 2011. godine, kada je nametanje odluka o državnoj imovini dovelo do institucionalne krize, a indeks političke stabilnosti je dostigao svoju najnižu vrednost.
Iako je indeks kasnije blago porastao, nametanje izmena Krivičnog zakona 2021. godine ponovo je izazvalo visoke političke tenzije i institucionalne blokade. Ove krize su dodatno produbile političku nestabilnost koja je kulminirala u junu 2023. godine, kada je Narodna skupština Republike Srpske donela zakon o neprimenjivanju odluka visokog predstavnika.
Prema podacima Centralne banke BiH, priliv direktnih stranih investicija u 2024. godini iznosio je 1,76 milijardi KM, što je značajno manje u odnosu na 2023. godinu. Plotan smatra da su ovo jasni indikatori da je ekonomski prosperitet u BiH moguć samo ukidanjem Kancelarije visokog predstavnika, jer svaka nametnuta odluka stranog birokrate donosi velike troškove građanima.
U poređenju sa drugim zemljama bivše Jugoslavije, BiH beleži znatno manje prilive stranih direktnih investicija. Dok Srbija i Hrvatska privlače značajne sume, BiH se kreće na nivou od svega 2 do 3 odsto BDP-a. Ovaj trend, prema Plotanu, nije iznenađujuć kada se uzmu u obzir političke krize izazvane nelegitimnim odlukama visokih predstavnika.
U zaključku, Plotan naglašava da je stabilnost i ekonomski razvoj BiH uslovljen političkom stabilnošću i predvidljivošću, što zahteva hitne promene u trenutnom sistemu upravljanja.
