Eskalacija rasprave o prelaznoj vladi u Srbiji ponovo je otvorila brojne kontroverze i podstakla kritiku među različitim društvenim grupama. Na jednoj strani, studenti u blokadi s Filozofskog fakulteta u Beogradu odlučno su odbacili ideju prelazne vlade, smatrajući je obmanom koju promovišu neki politički lideri, poput Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde (SSP). Na drugoj strani, deo opozicije, uključujući i Mariniku Tepić iz SSP, smatra da bi tehnička vlada mogla da pripremi fer i poštene izbore u trenutku kada je represija u društvu sve izraženija.
U nedelju, studenti su održali plenume na kojima su jasno stavili do znanja da prelazna vlada ne može biti rešenje, već samo pokušaj manipulacije trenutnom situacijom. Oni su naglasili da je jedino rešenje održavanje izbora, ističući da bi svaka odluka koju bi donela prelazna vlada bila podložna interesima vladajuće koalicije koja uživa značajnu većinu u Narodnoj skupštini. U saopštenju su naveli da takva vlada ne bi mogla delovati nezavisno, što bi dodatno potvrdilo njihovo uverenje da je reč o obmani.
Marinika Tepić, koja je nedavno ponovo aktuelizovala temu prelazne vlade, istakla je da bi tehnička vlada uključivala nestranačke ličnosti i bila pod pokroviteljstvom Evropske unije. Ona je naglasila da je cilj ove vlade da se obezbede uslovi za fer izbore, posebno u svetlu sve većih pritisaka i represije koja se oseća u društvu. Tepić je podsetila na primere iz Severne Makedonije i Crne Gore, gde su prelazne vlade bile formirane kako bi se izbeglo krvoproliće i omogućila demokratizacija.
S druge strane, Savo Manojlović, koji je takođe povezan sa opozicijom, izneo je stav da je netačno govoriti kako je u Crnoj Gori došlo do smene režima samo zahvaljujući prelaznoj vladi. On je podsetio da je takva vlada formirana 2016. godine, ali da je režim Mila Đukanovića ponovo pobedio na izborima. Tek četiri godine kasnije, bez ikakvih prelaznih vlada, režim je smenjen. Ove tvrdnje izazvale su oštre kritike od strane opozicionih pristalica, koji su ga optužili da je menjao stav o prelaznoj vladi, a neki su ga čak nazvali i „spinerom“.
Manojlović se suočio sa brojnim uvredama na društvenim mrežama, gde su ga kritičari optuživali da je zaposlen u državnom preduzeću i da se bavi manipulacijom. On je odgovorio da radi u naučnom institutu koji ima autonomiju, a ne u državnoj firmi, i izrazio je zapanjenost brojem uvreda koje su mu upućene.
Đilas je, s druge strane, predložio da tehnička vlada traje maksimalno 100 dana i da na čelu ministarstva unutrašnjih poslova bude nestranačka ličnost. On je postavio pitanje da li je bolje da na dan izbora na tom mestu bude Ivica Dačić ili neka nestranačka ličnost koja bi mogla odmah reagovati na nepravilnosti poput kupovine glasova. Ovaj predlog naišao je na različite reakcije, a studenti su odmah odgovorili kratkim „ne“, naglašavajući da se ne slažu sa ovim pristupom.
Rasprava o prelaznoj vladi i dalje traje, sa različitim mišljenjima unutar opozicije i među studentima. Dok jedni smatraju da bi to moglo biti rešenje za trenutnu političku krizu, drugi veruju da je to samo još jedan pokušaj da se skrene pažnja sa stvarnih problema i da se obezbedi vlast onima koji su na sceni već godinama. U ovom trenutku, čini se da je jedino što je sigurno to da će se rasprava nastaviti, a stavovi će se verovatno dalje radikalizovati kako se približavaju naredni izbori.
