Evropska komisija je najavila planove za ukidanje jednog od najiritantnijih zakona na internetu – regulative o kolačićima iz 2009. godine, koja zahteva od veb sajtova da prikupe saglasnost korisnika pre nego što postave kolačiće. Ova promena ima za cilj da pojednostavi proces prikupljanja saglasnosti korisnika i smanji birokratiju koja je opteretila online iskustvo.
Kolačići su ključni za funkcionalnost interneta, omogućavajući veb sajtovima da prikupljaju podatke o posetiocima, uključujući informacije o njihovim preferencijama i interakcijama sa sadržajem. Međutim, kako su se korisnici navikli na stalne iskačuće prozore sa zahtevima za saglasnost, mnogi su počeli da ih ignoriraju, što je dovelo do pitanja o efikasnosti takvih pravila. Piter Krdok, advokat iz „Keller and Heckman“, ističe da „previše saglasnosti ubija pristanak“, naglašavajući da korisnici više ne obraćaju pažnju na detalje kada se suočavaju sa brojnim zahtevima za saglasnost.
U okviru nove inicijative, Evropska komisija planira da predstavi „omnibus“ tekst koji će ukinuti opterećujuće zahteve za digitalne kompanije. Očekuje se da će se više fokusirati na prilagođavanje pravila kako bi uključila više izuzetaka, na primer, omogućavajući korisnicima da jednom podešavaju svoja podešavanja kolačića u pretraživaču, umesto da to rade svaki put kada posete veb stranicu.
Zemlje članice EU su takođe iznele slične ideje. Danska, koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije, predložila je ukidanje banera za saglasnost za kolačiće koji su „tehnički neophodni“ ili se koriste za „jednostavnu statistiku“. Oni smatraju da su takvi kolačići bezopasni, za razliku od onih koji se koriste za marketing ili deljenje podataka sa trećim stranama.
Industrijska zajednica takođe se zalaže za uklanjanje zahteva za saglasnost iz Direktive o e-privatnosti i njihovo uključivanje u Opštu uredbu EU o zaštiti podataka (GDPR). Dok Direktiva o e-privatnosti postavlja stroge zahteve za saglasnost, GDPR omogućava kompanijama da prilagode svoje mere zaštite privatnosti na osnovu nivoa rizika povezanog sa obradom podataka.
Ovaj prvi potez Komisije da reformiše pravila o kolačićima suočava se sa jakim lobiranjem, s obzirom na to da se interesi industrije često sukobljavaju sa potrebama za zaštitom privatnosti korisnika. Raniji pokušaji reforme zakona o kolačićima su propali usled nedostatka kompromisa među različitim stranama.
Uprkos ovim izazovima, očekuje se da će Komisija nastaviti sa svojim planovima za reformu, s ciljem da pojednostavi pravila o kolačićima i stvori ravnotežu između potreba industrije i prava korisnika na privatnost. Kako se EU priprema za dalja zakonodavna rešenja, kao što je Zakon o digitalnoj pravdi, sukobi između interesa privatnosti i tehnologije će se verovatno nastaviti i u narednim godinama.
