Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, je izneo stav da Evropska unija više nema potencijala da se bavi situacijom na Balkanu i da je dosadašnja politika bila pogrešna. On je predložio formiranje komisije za Balkan koju bi činile Sjedinjene Američke Države i Rusija, smatrajući da je to bolje rešenje nego nastavak trenutnog pristupa EU. Ova izjava dolazi u trenutku kada se situacija na Balkanu čini sve komplikovanijom, a Dodik smatra da se mora preispitati uloga i uticaj stranih država na region.
Dodik je naglasio da nije racionalno da zemlje poput Francuske oblikuju politiku u regionu, posebno kada se uzmu u obzir unutrašnji problemi koje te zemlje imaju, poput nedavne ostavke francuskog premijera. Takođe, on je podsetio na reči bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je isticala potrebu za dijalogom sa Rusijom u kontekstu ukrajinske krize, ali je naišla na otpor drugih zemalja. Ova izjava ukazuje na sve veću frustraciju Dodika prema trenutnoj političkoj situaciji i međunarodnim odnosima.
U svom izlaganju, Dodik je istakao da je Mađarska ključni partner Balkana i da je premijer Viktor Orban pokazao interes za pomoć u rešavanju problema u regionu. On smatra da Mađarska bolje razume situaciju na Balkanu nego skandinavske zemlje, koje su često uključene u političke procese. Ovaj stav dodatno naglašava divergenciju u percepciji i pristupu problemima između različitih evropskih država.
Dodik je ukazao na to da se Bosna i Hercegovina nalazi „zaglavljena“ u političkim procesima i da je proteklih 30 godina došlo do minimalnog napretka. On je izrazio skeptičnost prema budućnosti, ističući da političke odluke koje su donete od strane Muslimana, u saradnji sa liberalnim administracijama u Evropi, zapravo podrivaju Dejtonski sporazum. Ovo je dodatno pogoršalo situaciju i produbilo političke podele unutar zemlje.
Predsednik Srpske je naglasio da bi bilo bolje odustati od iluzija vezanih za EU, koja se čini nesposobnom da reši svoje unutrašnje probleme. Postavio je pitanje kako može EU ponuditi rešenja za Balkan kada sama ima toliko izazova. Ovaj skepticizam prema EU reflektuje širu zabrinutost unutar Republike Srpske o budućim političkim i ekonomskim pravcima.
Dodik je takođe izneo stav da postoje alternativna tržišta i mogućnosti za Republiku Srpsku, ukazujući na to da nije izgubljena ni u jednom pogledu. On je naglasio da i dalje postoji povezanost sa Evropom, ali da su mnogi u Evropi zabrinuti za stanje u Uniji, posebno s obzirom na predstojeću zimsku sezonu i probleme sa energentima.
Na kraju, Dodik je potvrdio svoju političku angažovanost i odlučnost da ostane predsednik Republike Srpske za sve koji ga podržavaju, naglašavajući podršku koju dobija iz Rusije, Srbije i Belorusije. On je podsetio na nedavne odluke Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji je imenovao Sinišu Karana za svog kandidata na prevremenim izborima u novembru, što ukazuje na nastavak političkih aktivnosti unutar stranke i na širem planu.
U ovom kontekstu, Dodikova izlaganja reflektuju ne samo stvarnu situaciju u Bosni i Hercegovini, već i šire geopolitičke tenzije u regionu, koje se otežavaju uticajem velikih sila kao što su SAD i Rusija. Njegove tvrdnje ukazuju na potrebu za novim pristupima i rešenjima koja će biti više prilagođena realnostima na terenu, a ne samo formalnim politikama koje su do sada dominirale.
