Evropska unija je u prvoj polovini 2023. godine uvezla tečni prirodni gas (LNG) iz Rusije u vrednosti od 4,5 milijardi evra, što predstavlja rast od 7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine, prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA). Ova informacija ukazuje na to da, uprkos sankcijama i političkoj napetosti, uvoz ruskog LNG-a i dalje ima značajan udeo u evropskom energetskom miksu.
Prema izveštaju, ruski LNG činio je 16% ukupnog uvoza ovog energenta stranog porekla u Evropskoj uniji. U isto vreme, uvoz ruskog LNG-a širom Evrope je porastao za 2%. Ovi podaci dolaze u trenutku kada je EU donela nove mere protiv Rusije, uključujući devetnaesti paket sankcija koji je usvojen 23. oktobra 2022. godine, a koji zabranjuje uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa do januara 2027. godine.
Francuska je prednjačila u uvozu ruskog LNG-a, sa udelom od oko 41% u prvih šest meseci 2023. godine. Sledeći su Belgija sa 28%, Španija sa 20%, Holandija sa 9% i Portugal sa 2%. Ovi podaci ukazuju na to da su zapadne evropske zemlje i dalje zavisne od ruskih izvora gasa, uprkos naporima da se smanji ta zavisnost.
U međuvremenu, zemlje EU su od početka 2022. do juna 2025. godine potrošile oko 120 milijardi evra na gas iz gasovoda i uvoz LNG-a iz Rusije. Ova suma ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za diversifikacijom izvora energije, s obzirom na to da su mnoge zemlje EU postavile ciljeve za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije.
Ipak, Evropska unija nastavlja da uvozi velike količine tečnog prirodnog gasa, sa povećanjem od 21% na 73,1 milijardu kubnih metara (bcm) u prvoj polovini 2023. godine. Ukupna potrošnja EU za LNG od januara do juna 2023. godine iznosila je 30,4 milijarde evra, a najveći deo ovog gasa uvezen je iz Sjedinjenih Američkih Država, u vrednosti od 16,8 milijardi evra. Ovaj trend ukazuje na promene u globalnoj energetskoj dinamici, gde Sjedinjene Američke Države postaju sve važniji snabdevač gasa za Evropu.
S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i energetske izazove, Evropska unija se suočava s potrebom da pronađe ravnotežu između energetske bezbednosti i smanjenja zavisnosti od ruskih izvora gasa. U tom kontekstu, EU je pokrenula različite inicijative za diversifikaciju svojih energetskih izvora, uključujući ulaganja u obnovljive izvore energije i povećanje kapaciteta za skladištenje gasa.
Analitičari smatraju da će dugoročna strategija EU za energetsku tranziciju zahtevati značajne promene u načinu kako se energija proizvodi i troši. Očekuje se da će se fokus više usmeriti na obnovljive izvore energije, što će pomoći evropskim zemljama da postignu ciljeve smanjenja emisije ugljen-dioksida i da postanu manje zavisne od fosilnih goriva.
Uz to, izgradnja infrastrukture za transport i skladištenje gasa, kao i razvoj novih tehnologija za korišćenje obnovljivih izvora, biće ključni za ostvarenje ovih ciljeva. Očekuje se da će EU nastaviti s implementacijom politika koje će podržati prelazak na održivije oblike energije, istovremeno se boreći s trenutnim izazovima u vezi s energetskom sigurnošću.
Krajnji cilj ovih napora je ne samo smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, već i postizanje energetske nezavisnosti koja će omogućiti Evropi da se bolje suoči s budućim krizama i izazovima u globalnom energetskom sistemu.
