U Evropskoj uniji, prema podacima koje je objavio Evrostat, obnovljivi izvori energije su u 2024. godini činili 25.2 odsto finalne potrošnje energije. Ovo predstavlja porast od 0.7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na postepeno povećanje korišćenja obnovljivih izvora u EU. Ova statistika je deo šireg trenda koji se može primetiti u poslednjim godinama, gde se sve više zemalja članica EU okreće prema održivim izvorima energije kako bi smanjile svoju zavisnost od fosilnih goriva i učinile svoje energetske sisteme otpornijim na klimatske promene.
U poslednjim decenijama, Evropska unija je postavila ambiciozne ciljeve kada je reč o obnovljivim izvorima energije, sa ciljem da do 2030. godine poveća njihov udeo na najmanje 32 odsto. Ovi ciljevi su deo šire strategije EU za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine. Povećanje udela obnovljivih izvora energije u potrošnji ukazuje na to da su zemlja članice na putu ka ostvarenju ovih ciljeva.
U okviru obnovljivih izvora energije, najzastupljeniji su bili energija vetra i solarna energija. Energija vetra je postala ključna u mnogim zemljama, posebno u severnim delovima Evrope, gde su instalacije vetroturbina značajno porasle. Solarni paneli su takođe sve prisutniji, kako u komercijalnim, tako i u domaćim instalacijama, zahvaljujući opadajućim troškovima i poboljšanoj tehnologiji.
Pored vetra i sunca, hidroenergija i biomasu treba takođe napomenuti kao značajne izvore obnovljive energije u EU. Mnoge zemlje su investirale u velike hidroelektrane, dok je biomasa postala popularna kao održiva alternativa fosilnim gorivima, posebno u industriji i transportu. Ove tehnologije ne samo da doprinose smanjenju emisija, već takođe pružaju ekonomsku korist putem stvaranja radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora.
Međutim, izazovi i dalje postoje. Iako je udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije porastao, mnoge zemlje se suočavaju s problemima u integraciji ovih izvora u postojeće energetske mreže. Varijabilnost proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, poput solarne i vetroenergije, može izazvati nestabilnost u mreži, što zahteva razvoj novih tehnologija za skladištenje energije i upravljanje potrošnjom.
Takođe, prelazak na obnovljive izvore zahteva značajna ulaganja u infrastrukturu, što može biti prepreka za manje razvijene zemlje članice. EU je prepoznala ove izazove i pokrenula različite inicijative kako bi podržala zemlje u tranziciji ka održivijim izvorima energije, uključujući finansijsku pomoć i deljenje znanja i tehnologije.
Jedan od ključnih aspekata ove tranzicije je i smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, što je posebno važno u svetlu trenutne geopolitičke situacije. Smanjenje zavisnosti od stranih izvora energije može poboljšati energetsku sigurnost EU i smanjiti ranjivost na tržišne fluktuacije.
U narednim godinama, očekuje se da će obnovljivi izvori energije nastaviti da rastu, kako u pogledu udelа u potrošnji, tako i u pogledu tehnološkog napretka. Inovacije u skladištenju energije, pametnim mrežama i energetskoj efikasnosti doprinose stvaranju otpornijih i održivijih energetskih sistema.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da je uloga pojedinaca i lokalnih zajednica takođe ključna u ovom procesu. Podsticanje pojedinaca na korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i podizanje svesti o važnosti energetske efikasnosti, može značajno doprineti ostvarenju ciljeva EU u oblasti održive energije.
Na kraju, sa povećanjem investicija i inovacija, moguće je da će Evropska unija postati lider u globalnoj energetskoj tranziciji, čime će ne samo doprineti zaštiti životne sredine, već i stvoriti nove ekonomske mogućnosti i radna mesta u sektoru obnovljivih izvora energije.
