Predsednik Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“ Savo Štrbac nedavno je govorio o razvoju hrvatskog nacionalizma, ističući da je euforija vezana za ovaj fenomen počela 1970. godine, nakon desete sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske (SHK). U razgovoru sa Tanjugom, Štrbac je podelio svoja lična iskustva iz tog perioda, ukazujući na promene u društvenoj i kulturnoj svesti Hrvata.
Štrbac se prisetio kako je u to vreme, zajedno sa prijateljem, prodavao jaja na zagrebačkoj pijaci. Njihov rad naišao je na osude zbog toga što je koristio ekavicu u govoru, što je u tom trenutku smatrano nepoželjnim. Ubrzo nakon toga, obavešteni su da će njihov posao preuzeti „neki Hercegovci“, što je doneo osećaj gubitka identiteta i pripadnosti. Ovaj događaj simbolizuje šire promene u društvu, gde je etnička pripadnost postajala sve važnija.
Štrbac se takođe prisetio i lične anegdote vezane za devojku koja mu se svidela. Na sastanku je nosila kapu sa hrvatskim grbom, što je tada bilo nezamislivo. Kada je upitao šta to znači, ona mu je odgovorila da je „to sada u modi“ i da tako „prepoznajemo“ jedni druge. Ova situacija oslikava kako je nacionalni simbol postao deo svakodnevnog života i identiteta mladih ljudi.
Kroz svoja sećanja, Štrbac ukazuje na to kako se hrvatski nacionalizam postepeno infiltrirao u sve sfere društva, od svakodnevnog govora do mode i simbola. Ova pojava nije bila samo politička, već je imala duboke društvene korene, utičući na međuljudske odnose i identitet građana.
U ovom kontekstu, važno je pomenuti da je nacionalizam često bio povezan sa osećajem isključenosti i podela unutar samog društva. Kako se nacionalna svest jačala, tako su i tenzije između različitih etničkih grupa rasle. Štrbac ukazuje na to da su ovakvi sentimenti doprineli oblikovanju stavova i ponašanja tokom devedesetih godina prošlog veka, kada je došlo do sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Osim ličnih iskustava, Štrbac takođe naglašava značaj razumevanja istorijske pozadine hrvatskog nacionalizma. Njegovo istraživanje i rad u „Veritasu“ fokusirani su na dokumentovanje i očuvanje sećanja na događaje koji su oblikovali sudbine ljudi tokom ratova i sukoba. Ovaj centar se bavi prikupljanjem informacija o nestalima, žrtvama i svedocima, što je ključno za razumevanje složenosti događaja iz prošlosti.
U tom smislu, Štrbac poziva na dijalog i razumevanje među različitim etničkim grupama, kao i na potrebu za pomirenjem. Ističe da je važno da se suočimo sa prošlošću kako bismo izgradili bolju budućnost. Nacionalizam može biti izvor snage i ponosa, ali takođe može doneti i podelu i sukobe ako se ne upravlja pažljivo.
Štrbacova svedočenja i analize nude važnu perspektivu na temu nacionalizma u Hrvatskoj, pozivajući na kritičko razmišljanje o tome kako se identiteti oblikuju kroz istoriju i kulturu. Njegov rad u „Veritasu“ doprinosi širem razumevanju složenosti ovih pitanja, naglašavajući važnost očuvanja sećanja i dijaloga u procesu pomirenja.
Nacionalizam, iako veoma prisutan, ne bi trebao da bude jedini oblik identiteta; umesto toga, treba podsticati razumevanje i saradnju među različitim zajednicama kako bi se izbegli sukobi i stvorila harmoničnija društva. Štrbacova iskustva i uvidi predstavljaju važan korak ka razumevanju i rešavanju složenih pitanja koja se tiču nacionalnog identiteta i međunacionalnih odnosa u regionu.
