Blokada prolaza Hormuz, koja je počela krajem februara, ima ozbiljne posledice po globalno snabdevanje đubrivima, što direktno utiče na poljoprivredu i cene hrane. Hormuz je ključna tačka za transport prirodnog gasa, koji se koristi u proizvodnji ureje i amonijaka, glavnih azotnih đubriva. Zemlje Persijskog zaliva čine gotovo polovinu svetske proizvodnje ovih sirovina, a prekid isporuka stvara probleme ne samo za proizvođače već i za poljoprivrednike širom sveta.
Zastoj u prolazu ne znači samo kašnjenje isporuka, već i to da đubrivo ne stiže na vreme poljoprivrednicima, posebno uoči setve. Ukupno oko milion tona đubriva ostalo je zarobljeno u lukama ili na brodovima u regiji, dok su velike transportne kompanije obustavile svoje operacije zbog visokog rizika. Proizvođači iz Zaliva su pozvali na fors-mažor i obustavili isporuke, što dodatno pogoršava situaciju.
Cene đubriva su odmah porasle. Na uvoznom habu u Nju Orleansu, cena urea skočila je sa 516 dolara po metričkoj toni krajem februara na 683 dolara 5. marta, što predstavlja povećanje od 32%. Sredinom marta, globalne spot cene su se kretale između 680 i 720 dolara po toni. Očekuje se dalji rast cena ako se prekid isporuka nastavi, što je potvrđeno i od strane analitičara iz Oxford Economics-a.
Ova kriza ne pogađa samo azotna đubriva; fosfatna đubriva zavise od uvoza sumpora, koji takođe dolazi iz Persijskog zaliva. Maroko, najveći svetski proizvođač fosfata, se suočava sa problemima u proizvodnji zbog prekida u isporuci sumpora. QatarEnergy je takođe proglasio fors-mažor, što dodatno smanjuje količine dostupne na tržištu.
Globalna zavisnost od ovih sirovina je značajna. Indija uvozi više od 40% svojih potreba za ureom i fosfatom, dok je Brazil gotovo potpuno zavistan od uvoza urea za proizvodnju soje. Azija i subsaharska Afrika u velikoj meri zavise od isporuka iz Persijskog zaliva, a trenutna kriza dodatno otežava situaciju.
Vremenski okvir za rešavanje ovih problema je takođe kritičan. U severnoj hemisferi, đubrivo se obično kupuje i koristi u martu i aprilu, neposredno pre i tokom setve. Ako isporuke zakasne, poljoprivrednici neće moći da nadoknade propušteno u vreme setve, što može dovesti do gubitka cele sezone. Đubrivo čini značajan deo troškova za proizvodnju, posebno za useve poput pšenice i kukuruza.
Posledice ove krize će se verovatno osećati u narednim mesecima, jer niži prinosi znače manju ponudu, što dovodi do rasta cena. Ova situacija se može preneti i na stočnu hranu, meso i mlečne proizvode. Kada se jednom pokrene lanac rasta cena, teško je zaustaviti ga, a efekti se možda neće odmah videti, ali će biti značajni.
Ukratko, globalna zavisnost od Persijskog zaliva kada je reč o snabdevanju đubrivima stvara ozbiljne rizike za poljoprivredu i tržište hrane širom sveta. Problemi sa isporukama i rast cena će verovatno dovesti do značajnih promena u proizvodnji hrane i povećanja troškova, što će se osetiti u svakodnevnom životu potrošača. Kriza u oblasti đubriva može imati dugoročne posledice koje se šire daleko izvan trenutnih problema sa energijom. Rat u Iranu i njegovi efekti na tržište hrane su sporiji, ali sa mnogo širim posledicama, što ukazuje na potrebu za hitnim rešenjima i diversifikacijom snabdevanja.
