Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2025. godine ukazuju na nastavak rasta tržišta nekretnina u Srbiji. Indeks cena stanova beleži međugodišnje povećanje od 5,70 odsto, dostigavši vrednost od 190,43, dok su cene u odnosu na prethodni kvartal porasle za 1,34 odsto. Ovi podaci ukazuju na stabilnost i trend rasta na tržištu nekretnina, što je značajno za investitore i kupce.
Jedan od zanimljivih aspekata ovog rasta jeste to da su i novogradnja i starogradnja rasle gotovo istim tempom. Stanovi kupljeni od investitora zabeležili su rast cena od 5,71 odsto, dok je kod starijih stanova rast iznosio 5,69 odsto. Ova sličnost u rastu cena može ukazivati na stabilnost tržišta i interesovanje kupaca za različite tipove nekretnina.
Period četvrtog kvartala obeležila je i rekordna vrednost tržišta stanova, koja je dostigla 1,448 milijardi evra. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, ovo predstavlja povećanje od 13,8 odsto. U ovom kvartalu potpisano je 14.212 kupoprodajnih ugovora, što je rast od 4,7 odsto, što dodatno potvrđuje aktivnost na tržištu i rastući interes za kupovinu nekretnina.
Iako su cene rasle širom zemlje, razlike među regionima su i dalje primetne. Beograd beleži najizraženiji rast cena od 6,32 odsto, uz povećanje vrednosti prometa od 17,9 odsto. Ovaj grad ostaje dominantan na tržištu nekretnina, a rast cene ukazuje na kontinuirano interesovanje za nekretnine u glavnom gradu. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, zabeležen je najveći rast broja prodatih stanova od 7,9 odsto, dok je vrednost prometa veća za 15,7 odsto, uz rast cena od 4,33 odsto. U Vojvodini su cene porasle za 5,77 odsto, ali je zabeležen minimalan rast broja prodatih nekretnina, dok su u Južnoj i Istočnoj Srbiji cene porasle za 5,35 odsto, uz značajan skok vrednosti prometa od 17,3 odsto.
Kada se uporedi sa Evropskom unijom, Srbija beleži stabilan rast. Prosečno povećanje cena u EU iznosi 5,51 odsto, ali su pojedine zemlje doživele znatno veći rast. Na primer, u Mađarskoj su cene porasle za 21,1 odsto, u Portugalu za 17,68 odsto, a u Bugarskoj za 15,37 odsto. Nasuprot tome, Finska beleži pad cena od 3,12 odsto, što ukazuje na raznolikost tržišnih uslova unutar EU.
Građanima je omogućeno da sami procene trenutnu vrednost svojih nekretnina koristeći indeks Republičkog geodetskog zavoda. Ova procena se vrši jednostavnom računicom: cena po kojoj je stan kupljen se množi sa najnovijim indeksom, a zatim deli indeksom iz perioda kupovine. Ovaj alat može pomoći vlasnicima nekretnina da bolje razumeju rast vrednosti svojih nekretnina tokom vremena.
Na primer, ako je stan kupljen u drugom kvartalu 2020. godine u Beogradu za 150.000 evra, kada je indeks iznosio 112,67, danas bi imao vrednost od oko 238.293 evra uz indeks od 178,99. Ova računica pokazuje da je vrednost nekretnine porasla za oko 59 odsto u nešto više od pet godina, što je značajan povrat na investiciju.
U zaključku, tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da raste, sa pozitivnim trendovima u gotovo svim aspektima. Sa rastućim cenama, povećanjem broja prodatih stanova i stabilnim indeksima, Srbija pokazuje znake otpornosti i atraktivnosti na tržištu nekretnina. To može biti pozitivna vest za investitore i kupce, kao i za ekonomiju u celini. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, pružajući dodatne mogućnosti za rast i razvoj sektora nekretnina.
