Plodovi šljive su veoma osetljivi na nepovoljne promene nakon berbe, što može dovesti do omekšavanja, dehidratacije i pojave truleži. Iz tog razloga, važno je da se ubrane šljive transportuju iz voćnjaka u pakirnicu, skladište ili fabriku za preradu što je pre moguće.
Da bi se sprečilo kvarenje plodova, potrebno je da se oni odmah rashlade. Ovo rashlađivanje uklanja većinu toplote koju su plodovi primili iz spoljašnje sredine, a koja značajno utiče na njihovu trajnost i kvalitet. Pored spoljašnje toplote, disanjem plodova se takođe oslobađa toplota koja dodatno povećava temperaturu ubranih plodova.
Rashlađivanje ubranih plodova postaje obavezna mera ukoliko se planira njihovo čuvanje u hladnjači ili transport na udaljena tržišta koji traje duže od 24 časa. Postoji nekoliko metoda rashlađivanja plodova.
Jedan od najjednostavnijih načina je skladištenje plodova u hlađenim komorama na temperaturi od 0 do 1°C. Kako bi se smanjila transpiracija, potrebno je obezbediti visoku relativnu vlažnost vazduha u tim prostorijama.
Druga metoda rashlađivanja uključuje upotrebu forsiranog vazduha sa većom brzinom kretanja. Pomoću ventilatora, hladan vazduh se potiskuje da protiče između i oko bokseva sa plodovima. Brzina hlađenja zavisi od brzine kretanja vazduha, koja obično iznosi između 1-6 m/s. Ova metoda hlađenja plodova šljive je 2-5 puta brža u odnosu na standardno hlađeno skladište.
Na primer, kod sorte šljive Santa Rosa, vreme potrebno da se plodovi sa početnom temperaturom od 25°C rashlade na 3°C iznosilo je oko 65 minuta.
Najefikasnija metoda rashlađivanja plodova je hidrohlađenje, gde se plodovi potapaju u hladnu vodu koja je hlorisana kako bi se smanjila pojava gljivičnih bolesti. Međutim, nedostatak ove metode je što može dovesti do veće pojave truleži plodova tokom čuvanja.
Ove informacije su ključne za proizvođače šljive, koji moraju biti svesni važnosti pravilnog tretiranja plodova nakon berbe kako bi osigurali njihovu kvalitetu i produžili rok trajanja. Pravilnim rashlađivanjem, oni mogu smanjiti gubitke i poboljšati tržišnu vrednost svojih proizvoda.
U Srbiji, šljive su veoma popularna voćka i značajan su izvor prihoda za mnoge poljoprivrednike. Kako bi se iskoristile sve prednosti koje ova voćka može da ponudi, neophodno je posvetiti pažnju svim fazama proizvodnje, od berbe do transporta.
Pored toga, postoji i trend porasta potražnje za suvim šljivama, što otvara nove mogućnosti za izvoz. Srbija je poznata po kvalitetu svojih šljiva, a suve šljive iz Osečine su prepoznate na svetskom tržištu.
U svetlu ovih informacija, proizvođači bi trebali razmotriti implementaciju modernih tehnologija i metoda kako bi poboljšali efikasnost svoje proizvodnje. Samo tako mogu ostati konkurentni na tržištu i osigurati stabilan prihod.
Napokon, važno je napomenuti da je edukacija poljoprivrednika o pravilnim praksama u post-berbenoj obradi ključna za održavanje kvaliteta i smanjenje gubitaka. Na taj način, srpski proizvođači šljive mogu osigurati da njihovi plodovi dostignu potrošače u najboljem mogućem stanju.
U zaključku, pravilno rashlađivanje i čuvanje plodova šljive su od suštinskog značaja za očuvanje njihove kvalitete i produženje roka trajanja, što direktno utiče na profitabilnost poljoprivrednika i reputaciju srpske poljoprivrede na globalnom tržištu.
