Savremeni način života, posebno u urbanim sredinama, značajno je smanjio svakodnevni kontakt ljudi sa prirodom. Mnogi od nas provode većinu vremena unutar zatvorenih prostora, dok asfaltirane površine i nedostatak zelenila ograničavaju izloženost mikroorganizmima iz zemlje i biljaka. Ova situacija može imati dalekosežne posledice na ljudski mikrobiom i imunološki sistem, što je tema koja je sve više prisutna u naučnim istraživanjima.
Jedna od ključnih teorija u ovoj oblasti je hipoteza biodiverziteta, koja sugeriše da smanjen kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima može uticati na sastav ljudskog mikrobioma. Ipak, naučnici naglašavaju da se kontakt sa zemljom ne može smatrati univerzalnim lekom za sprečavanje bolesti, jer su istraživanja u ovoj oblasti još uvek u toku.
Jedan od najzanimljivijih eksperimenata sproveden je u Finskoj, gde su istraživači obogatili dvorišta gradskih vrtića šumskim zemljištem, travom i biljkama. Deca su imala priliku da se igraju na ovim površinama i učestvuju u gajenju biljaka. Nakon samo četiri nedelje, primećena je veća raznovrsnost mikroorganizama na koži dece, kao i promene u pokazateljima koji su povezani sa regulisanjem imunskog sistema. Njihov crevni mikrobiom postao je sličan mikrobiomu dece koja su svakodnevno boravila u prirodi.
Ova studija, objavljena u naučnom časopisu Science Advances, predstavlja prvi ogled na ljudima u kojem se menjala biološka raznovrsnost gradskog okruženja kako bi se ispitao njen uticaj na mikrobiom i imunološke procese. Finski naučnici su takođe istraživali kako se izloženost prirodnim mikroorganizmima može povećati tokom baštovanstva u zatvorenom prostoru. U istraživanju su učesnici gajili biljke koristeći supstrat bogat mikroorganizmima, sličan šumskom zemljištu. Rezultati su pokazali povećanu raznovrsnost bakterija na koži i viši nivo protivupalnih molekula u krvi, dok takve promene nisu zabeležene u kontrolnoj grupi.
Međutim, važno je napomenuti da postoje mnoge tvrdnje u medijima i na društvenim mrežama da određene bakterije iz zemljišta, poput Mycobacterium vaccae, deluju kao prirodni antidepresivi. Iako postoje laboratorijska istraživanja koja ukazuju na moguće pozitivne efekte ovih bakterija, naučni dokazi nisu dovoljni da bi se tvrdilo da one leče depresiju ili anksioznost kod ljudi. Dosadašnja istraživanja su pouzdanije pokazala povezanost između izloženosti raznovrsnim mikroorganizmima i promena u ljudskom mikrobiomu, ali to ne implicira automatski da mikroorganizmi iz zemljišta mogu sprečiti ili lečiti bolesti.
Baštovanstvo može doprineti boljem raspoloženju i smanjenju stresa iz različitih razloga, uključujući fizičku aktivnost, boravak na otvorenom i kontakt sa zelenilom. Ipak, važno je naglasiti da kontakt sa zemljištem ne znači nužno i koristi. Zemljište može sadržavati patogene mikroorganizme, pesticide i teške metale, što može predstavljati rizik za zdravlje. Stoga je ključno koristiti nezagađeno zemljište za gajenje hrane i igru dece, kao i prati ruke nakon rada u vrtu.
Strategija Evropske unije za zemljište do 2030. godine ističe važnost zdravih zemljišta za proizvodnju hrane, biodiverzitet i otpornost na klimatske promene. Evropska komisija takođe naglašava da kontakt sa prirodom može doprineti fizičkom i mentalnom blagostanju. Dosadašnji rezultati istraživanja pružaju dodatne argumente za očuvanje zdravih zemljišta i dostupnih zelenih površina. Mikroorganizmi u zemljištu igraju ključnu ulogu u prirodnim procesima, a njihova raznovrsnost može biti važna veza između zdravlja životne sredine i zdravlja ljudi.
U svetlu svih ovih saznanja, važno je nastaviti istraživanja u ovoj oblasti kako bismo bolje razumeli ulogu mikroorganizama iz zemljišta u ljudskom zdravlju. U međuvremenu, promovisanje kontakta sa prirodom i očuvanje zdravih ekosistema ostaje ključno za jačanje našeg imunološkog sistema i unapređenje opšteg zdravlja.
