Agroekonomista Mladen Petrović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede upozorio je na ozbiljne posledice suše koja pogađa Srbiju, a posebno prinos kukuruza. Prema njegovim procenama, očekuje se da će prinosi kukuruza pasti za 30 do 40 odsto u odnosu na normalne uslove, kada se u proseku ostvaruje između sedam i osam tona po hektaru. U razgovoru sa Tanjugom, Petrović je naglasio da visoke temperature, koje često prelaze 35 stepeni, ometaju proces punjenja zrna, što dodatno pogoršava situaciju.
U Srbiji se kukuruz gaji na površini od 950.000 do milion hektara, a prosečan prinos u poslednjih deset godina iznosio je 6,15 tona po hektaru. Ipak, u poslednjih pet godina, taj prosek je smanjen na oko 5,4 tone po hektaru. Pored kukuruza, suša negativno utiče i na soju, čiji prinosi su u poslednje dve godine znatno manji. Prema rečima Petrovića, prosečan prinos soje u tom periodu iznosio je samo 1,6 tona po hektaru, dok bi u normalnim uslovima trebalo da iznosi oko 3,5 tona po hektaru.
Petrović je istakao da bi smanjenje prinosa kukuruza moglo da rezultira gubicima od oko 400 evra po hektaru, dok bi kod soje taj iznos mogao biti i između 500 i 600 evra po hektaru. Na nivou Srbije, ovi gubici se mere u stotinama miliona evra, što predstavlja ozbiljan ekonomski problem za poljoprivrednike. Kako bi se zaštitili, poljoprivrednici se savetuju da osiguraju svoje prinose. U slučaju štetnog događaja, poput suše, osiguranje može pomoći da se nadoknadi deo gubitaka i smanje ukupni ekonomski udar.
U ovoj godini, subvencije Ministarstva poljoprivrede će biti od velike pomoći, jer mnogi poljoprivrednici bez njih ne bi mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Petrović je naveo da će najviše pogođena područja biti Vojvodina, gde se nalaze najveće površine pod ratarskim kulturama. U cilju smanjenja negativnog uticaja klimatskih promena, pored osiguranja, preporučuje se i primena novih tehnologija, kao što su sistemi za navodnjavanje, kao i razvoj novih sorti i hibrida otpornijih na sušu.
Nažalost, zbog niskog vodostaja i nedovoljnih količina vode, čak ni poljoprivrednici sa sistemima za navodnjavanje ne mogu da navodnjavaju svoja polja, što dodatno otežava situaciju. Petrović je naglasio važnost istraživanja i razvoja novih sorti koje će biti otpornije na sušu. U tom smislu, Institut za ekonomiku poljoprivrede i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja imaju blisku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom. Očekuje se da će u narednom periodu doći do razmene znanja i iskustava sa kineskim naučnicima koji se bave istraživanjem u oblasti proizvodnje kukuruza.
Petrović je izrazio nadu da će kroz zajednička istraživanja uspeti da razviju nove, otpornije sorte koje će moći da izdrže sušne uslove i tako smanje rizik za poljoprivrednike. Ova saradnja bi mogla doneti značajne prednosti za srpsku poljoprivredu, naročito u svetlu sve ozbiljnijih klimatskih promena koje se dešavaju u poslednje vreme.
U zaključku, suša predstavlja ozbiljnu pretnju za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a gubici koje će poljoprivrednici pretrpeti mogu imati dugoročne posledice na ekonomiju zemlje. Neophodno je da se preduzmu hitne mere kako bi se smanjili negativni uticaji ovih promena, a saradnja sa međunarodnim partnerima i ulaganje u nauku i tehnologiju mogu biti ključni koraci ka očuvanju poljoprivrede u Srbiji.
