Završetkom zimskog perioda i cvetanja, uzgajivači leske suočavaju se s prvim važnim zadacima u zaštiti svojih zasada. Iako nekoliko grmova uz okućnicu obično ne zahteva posebnu brigu, ozbiljna plantažna proizvodnja donosi i veće izazove. Sadnjom zasada leske na većim površinama, vlasnici primećuju različite neželjene promene koje potiču od prekomerne pojave štetnih organizama, upozorava mr.sc. Milorad Šubić, dipl.inž.agr.
Najveće ekonomske gubitke u savremenim zasadima uzrokuju leskina grinja i lešnikov surlaš. Kada je reč o bolestima, prioritet je zaštita od različitih uzročnika truleži plodova, kao što su Monilinia fructigena, Monilinia coryli, Monilinia laxa te Nematospora coryli. Iako se pepelnica javlja gotovo svake godine u kasnijem delu vegetacije, stručnjaci smatraju da je najčešće nije potrebno suzbijati. Šubić naglašava da u našim krajevima još uvek nema značajnijih pojava opasne bakterijske paleži niti bakterijskog raka leske.
Tokom bubrenja pupoljaka, posebna opasnost dolazi od leskine grinje, koja u mnogim zasadima zahvata gotovo trećinu ukupnih pupoljaka. Zbog toga proizvođači gotovo uvek moraju da preduzmu mere suzbijanja. Da bi se sprečila migracija leskine grinje, preporučuje se tretman registrovanim preparatima na bazi a.m. abamektin. Ova štetočina pripada grupi šiškarica, ima duguljasto, belo ili prozirno telo sa samo dva para nogu. Zbog veličine od svega 0,2 mm, grinja je nevidljiva golim okom i može se uočiti isključivo uz pomoć lupe s uvećanjem od barem 20 puta.
Odrasli oblici leskine grinje prezimljuju u pupovima, a s prvim danima proleća počinju da sisaju biljne sokove, što uzrokuje karakteristično bubrenje pupova koji se potom ne otvaraju ili daju deformisano, suvo lišće. Šubić savetuje da se u vreme bubrenja pupova i pojave prvog lisnog tkiva, kada su dnevne temperature vazduha između 15-20°C, planira i sprovodi primena registrovanih sumpornih fungicida u plantažnim zasadima leske.
Vlasnici zasada treba u narednom periodu da obrate pažnju na pojavu štetnih gusenica, dok se glavni deo zaštite plodova planira za kasniji deo sezone. Većinu usmerenih zaštita protiv ekonomski najvažnijih štetočina i uzročnika bolesti na plodovima leske treba planirati tek tokom maja, juna i jula. Tada se sprovode tretiranja protiv lešnikovog surlaša, fitofagnih stenica i uzročnika truleži i sušenja plodova.
Nakon hladnog januara sa snežnim pokrivačem, topliji dani početkom februara podstakli su cvetanje. Poslednjih nedelja beležimo izrazito visoke temperature za ovo doba godine, koje dosežu i do 19°C, dok su jutra i dalje sveža. Ovakvi uslovi omogućili su većini vlasnika da završe zimsku rezidbu, pripremajući zasade za novu vegetacionu sezonu.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, važno je da uzgajivači leske ostanu proaktivni i informisani o najnovijim praksama i strategijama zaštite. Samo pravovremenim i pravilnim delovanjem mogu se smanjiti rizici i osigurati zdrav i plodonosan prinos. Priprema i zaštita zasada leske predstavlja ključni deo procesa koji može odrediti uspeh u ovoj grani poljoprivrede.
U zaključku, uzgajivači leske trebaju da budu svesni okruženja u kojem rade, kao i potencijalnih problema koji mogu nastati tokom vegetacije. Pravilnom zaštitom i praćenjem stanja u zasadima, moguće je minimizovati štete i maksimizovati prinos. Agrometeorološki uslovi, kao i pravovremena intervencija kod pojave štetočina, predstavljaju osnovu uspešne proizvodnje leske.
