Pčelarstvo je jedna od ključnih grana poljoprivrede koja igra značajnu ulogu ne samo u proizvodnji meda, već i u oprašivanju, što je od vitalnog značaja za kvalitet i prinos poljoprivrednih kultura. Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ističe da se godišnja vrednost oprašivanja procenjuje na oko 566 miliona evra. Ova cifra odražava ekonomsku korist koju pčele donose društvu, omogućavajući veći i kvalitetniji rod voća, povrća i žitarica.
Međutim, Živadinović upozorava da se pčelarstvo suočava sa ozbiljnom krizom koja je izazvana falsifikatima meda. Ovi falsifikati su snizili otkupne cene pravog meda do nivoa koji mnogim pčelarima onemogućava pokrivanje osnovnih troškova. Proizvodna cena meda u Srbiji iznosi najmanje 3,5 evra po kilogramu, dok bagremov med često dostiže cenu od oko 4,5 evra, zavisno od uslova proizvodnje i lokacije.
Troškovi proizvodnje meda su od 2011. do kraja 2023. godine porasli za 43 odsto, a dodatno poskupljenje od oko 12 odsto je dodatno opteretilo pčelare. Živadinović naglašava da, dok troškovi rastu, otkupna cena meda ostaje na istom nivou, što je glavni razlog zbog kojeg mnogi pčelari napuštaju ovu delatnost.
Jedan od posebno zabrinjavajućih aspekata je preplavljenost tržišta uvoznim falsifikatima, čija se cena kreće oko 1,3 evra po kilogramu, što je daleko ispod realnih troškova proizvodnje. Falsifikatori su, prema Živadinovićevim rečima, angažovali stručnjake kako bi se prilagodili kontrolama i pokušali da zaobiđu savremene metode utvrđivanja autentičnosti meda, što čini borbu protiv falsifikata sve težom.
U cilju sistemskog rešavanja ovog problema, Živadinović navodi radnu grupu „Honey platform“ na nivou Evropske unije, koja ima za cilj razvoj pouzdanijih metoda ispitivanja meda. On se nada da će ove metode omogućiti sigurnije potvrđivanje autentičnosti meda do kraja godine. Takođe, podseća da je ranije u Srbiji postojala laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane koja je uspela da zaustavi sumnjive količine meda na granici, ali je kasnije prestala sa radom. Prema njegovim rečima, razlog za to leži u „nečijem strahu“, a šira kontrola mogla bi otkriti falsifikate i u drugim kategorijama proizvoda, poput rakije i vina.
Živadinović naglašava da su zaštita potrošača i opstanak domaćih pčelara direktno povezani sa efikasnijom kontrolom tržišta i jasnim razlikovanjem pravog meda od falsifikata. Bez ove kontrole, upozorava, pčelarstvo kao bitna grana poljoprivrede i čuvar biodiverziteta ostaje pod ozbiljnim pritiskom.
Pčelarstvo ne samo da doprinosi ekonomiji, već igra i ključnu ulogu u očuvanju ekosistema. Pčele su neophodne za oprašivanje biljaka, a njihov nestanak bi imao katastrofalne posledice po poljoprivredu i prehrambeni sistem. Zbog toga je važno da se pronađu rešenja za zaštitu domaćih pčelara i očuvanje ovog važnog sektora.
Pored toga, Živadinović poziva na saradnju između pčelara, državnih institucija i potrošača kako bi se stvorili bolji uslovi za pčelarstvo. Samo zajedničkim snagama možemo osigurati budućnost ove važne grane poljoprivrede i očuvati biodiverzitet za buduće generacije.
U svetlu svih ovih izazova, pčelarstvo se suočava sa teškim vremenima, ali sa pravim pristupom i podrškom, postoji nada za oporavak i dalji razvoj ovog sektora. Potrebna su hitna rešenja i akcije kako bi se zaštitili pčelari i obezbedila sigurnost potrošača, jer je pčelarstvo više od same proizvodnje meda – to je ključni deo naše poljoprivredne i ekološke budućnosti.
