Alija Balijagić osuđen je na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva brata i sestre, Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), u Sokocu 25. oktobra prošle godine. Ova presuda doneta je na Višem sudu u Bijelom Polju, gde su iznete sve relevantne informacije i dokazi vezani za ovaj zločin.
Tužiteljka Vanja Rakonjac izjavila je na ročištu 5. novembra, kada su iznete završne reči, da su svi izvedeni dokazi potvrdili da je Balijagić počinio delo kako je opisano u optužnici. Tokom suđenja, Balijagić je priznao zločin, detaljno ga opisavši, a psihijatrijski i psihološki izvještaji su potvrdili da je bio uračunljiv u trenutku izvršenja dela.
Balijagić je naveo kako se vratio u kuću Madžgalja kada je pao mrak. Uzeo je betonski blok, postavio ga ispod prozora, popeo se na njega i posmatrao Jovana i Milenku. Kada je Jovan ustao da uzme daljinski od televizora, Balijagić je pucao, dok je istakao da je u Milenku pucao jer je pozvala policiju. Takođe, naveo je da je drugi metak ispalio „iz humanih razloga“, što je izazvalo sumnju i osudu prisutnih.
Tužiteljka je dodala da je Balijagić u svojoj izjavi naveo da je Jovan bio grub prema njemu, jer ga je oterao od kuće, govoreći mu da se „gubi“ i da ga više ne želi videti. Ipak, dokazi ukazuju na to da je zločin izvršen hladnokrvno i podmuklo, u trenutku kada su oštećeni bili opušteni u svom domu, ne očekujući napad. Balijagić je postupao sa direktnim umišljajem.
Tokom suđenja, izvedeni su forenzički dokazi koji su dodatno potvrdili njegovu krivicu. DNK tragovi Balijagića pronađeni su na raznim mestima, uključujući delove prozora, staklo, maramicu na podu i fioci ladice. Ovi dokazi su bili ključni za formiranje presude, a tužiteljka je tražila najstrožu kaznu po zakonu.
Ovo ubistvo je šokiralo lokalnu zajednicu, a mnogi su bili zatečeni brutalnošću i hladnokrvnošću dela. U izjavama nakon presude, članovi porodica žrtava izrazili su tugu i bes, ističući kako je teško razumeti da je neko iz njihove blizine mogao učiniti tako nešto. Balijagić je, s druge strane, ostao miran tokom suđenja, što je dodatno provociralo emocije prisutnih.
S obzirom na težinu dela, presuda od 40 godina zatvora se smatra adekvatnom, iako neki traže i strožije kazne. Ova situacija je otvorila i širu diskusiju o nasilju u porodici, posebno u kontekstu mentalnog zdravlja i prevencije sličnih zločina. Stručnjaci ukazuju na važnost podrške i intervencija za osobe koje pokazuju znakove nasilnog ponašanja, kako bi se sprečile tragedije poput ove.
Balijagićev slučaj će ostati u sećanju zajednice kao upozorenje na to koliko je važno prepoznati i delovati na vreme kada se suočavamo sa problemima unutar porodica. Suđenje je takođe pokazalo koliko je pravda važna i kako pravosudni sistem može da reaguje na najteže oblike kriminala.
Ova presuda takođe služi kao podsticaj za dalje rasprave o pravima žrtava i načinima na koje društvo može da pruži podršku onima koji su pretrpeli nasilje. U zaključku, slučaj Alije Balijagića ostavlja dubok trag u lokalnoj zajednici, podsećajući na važnost porodičnih odnosa i odgovornosti koje svako od nas nosi u svakodnevnom životu.
