Na pragu smo još jedne vegetacione sezone, a radovi koje treba obaviti u voćnim zasadima su od ključnog značaja za dalji tok proizvodnje. U razgovoru sa Sanjom Čokojević, savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo iz PSS Knjaževac, saznajemo koje aktivnosti treba preduzeti pre početka vegetacije.
Pre svega, neophodno je obaviti đubrenje, rezidbu voćaka i zaštitu stabala od divljači. Čokojević naglašava da ako osnovno đubrenje nije obavljeno u novembru ili decembru, ono se mora izvršiti u februaru, a najkasnije u prvoj dekadi marta. Norme i formulacije NPK đubriva treba da budu po preporuci stručnjaka, a na osnovu analize zemljišta, voćne vrste i starosti zasada. Svake treće ili četvrte godine, preporučuje se primena 40 do 50 tona dobro zgorelog stajnjaka po hektaru. U slučaju kiselih zemljišta, preporučuje se i kalcifikacija.
Nakon razbacivanja stajnjaka, obavezno je plitko zaorati ili istanjirati zemljište kako bi se đubrivo adekvatno unelo. Prihrana azotnim đubrivom obavlja se tokom marta, pri čemu se koristi samo 2/3 preporučene količine, dok se preostala količina primenjuje krajem aprila. Razlog za to je što biljka ne može odmah da usvoji celokupnu količinu azota, a ukoliko bude puno padavina, azot može biti ispran u dublje slojeve zemljišta. Na kiselim zemljištima preporučuje se korišćenje KAN-a, jer AN i urea dodatno zakišeljavaju zemljište.
Kada je reč o rezidbi, koštičavo voće obično se orezuje u drugoj polovini februara, dok se jabučasto voće orezuje ranije. Tokom rezidbe, obavezno treba ukloniti bolesne i oštećene grane, a orezane grane i mumificirane plodove treba izneti iz zasada i spaliti kako bi se smanjio infektivni potencijal patogena. Nakon rezidbe, preporučuje se primena hemijskih preparata na bazi bakra i mineralnog ulja, a deblje rezove treba premazati kalemarskim voskom radi dezinfekcije.
Rezidba jagodastog voća obavlja se tokom marta. Kod maline treba ostaviti četiri do šest zdravih, dobro razvijenih izdanaka po dužnom metru, dok se kod kupine ostavlja dva do četiri dobro razvijena, ne predebela lastara po žbunu. U zasadima jagode treba očistiti stare listove, obaviti okopavanje i plevljenje, a po potrebi orezati i bokor jagode kako bi se dobili krupniji plodovi.
Da bi se sprečio rizik od kasnih prolećnih mrazeva, preporučuje se krečenje stabala. Bela boja sprečava zagrevanje stabala tokom sunčanih dana, što je posebno važno u zasadima kajsije. U vezi sa zaštitom stabala od srna i zečeva, savetuje se da se zaštita obavi što pre kako bi se izbeglo ogoljavanje debla i njegovo kasnije sušenje. Preporučuje se korišćenje specijalnih mrežica ili papirnatih džakova, dok se plastične kesice ne preporučuju zbog mogućeg efekta staklene bašte i stvaranja kondenzacije.
Posebno je važno zaštititi mlade i tek posađene biljke. U martu je takođe poželjno uneti pčelinje društvo u zasade voćaka kada su one u fazi cvetanja, kako bi se poboljšalo oprašivanje i povećao prinos.
Uzimajući u obzir sve ove preporuke, voćari mogu značajno doprineti uspehu svoje proizvodnje u predstojećoj vegetacionoj sezoni. Pravilna priprema i briga o voćnjacima može doneti bolje prinose i kvalitetnije plodove, što je od suštinskog značaja za voćarsku proizvodnju.
