Spam telefonski pozivi postaju sve veća smetnja globalno, a uprkos raznim zaštitnim merama, često uspevaju da zaobiđu barijere. Korisnicima se savetuje da umesto trenutnog prekidanja veze ljubazno odbiju poziv, jer bi to moglo smanjiti buduće neželjene kontakte. Ova situacija je postala toliko ozbiljna da je čak i španska vlada uvela mere za ograničavanje ovakvih komercijalnih komunikacija. Mnogi korisnici, međutim, nehotice pristaju na ovakve pozive kada odobravaju uslove na veb stranicama ili interakcijama sa kolačićima bez pažljivog čitanja.
Stručnjaci za digitalnu bezbednost otkrivaju da mnogi od ovih poziva ne dolaze od ljudskih operatera, već iz automatizovanih sistema koje pokreće veštačka inteligencija. Ovi sistemi tumače trenutni prekid veze kao znak da je broj privremeno nedostupan, što dovodi do odlaganja poziva za neko drugo vreme. U ovom kontekstu, važno je razumeti zašto naše reakcije mogu podsticati ciklus telefonskog uznemiravanja.
Automatizovani sistemi koji prave neželjene pozive koriste algoritme da optimizuju svoje stope uspeha. Kada naglo prekinemo vezu, sistem registruje naš broj kao „potencijalno prijemčiv“, ali „privremeno nedostupan“. Ova informacija, umesto da ih obeshrabri, podstiče ih da pokušaju ponovo u budućnosti, možda sa različitih brojeva. Frustracija često dovodi do prekida komunikacije kada shvatimo da se radi o neželjenom pozivu. Međutim, ova reakcija može imati suprotan efekat, jer sistemi veštačke inteligencije tumače signale i prilagođavaju svoje ponašanje.
Ove platforme ne samo da kontrolišu kada da pozovu, već analiziraju obrasce odgovora kako bi odredile koji brojevi će najverovatnije postati kupci. Spuštajući slušalicu bez interakcije, možemo paradoksalno povećati svoju poziciju na njihovim listama „poziva na čekanju“.
Da bismo efikasno smanjili broj neželjenih poziva, postoje nekoliko metoda. Stručnjaci preporučuju da se uzdržimo od naglog prekida veze. Umesto toga, ljubazno je odgovoriti i jasno izraziti da nismo zainteresovani za ponudu. Ovaj eksplicitni odgovor se obično registruje kao definitivan „ne“, što može odvratiti buduće pokušaje kontaktiranja od strane iste kompanije.
Takođe, važno je zaštititi lične podatke i nikada ne pružati informacije kao što su puno ime, adresa, ili bankovni podaci. Što manje informacija pružimo, manja je verovatnoća da ćemo biti uključeni u druge komercijalne baze podataka. Spam pozivi često uključuju pitanja koja su dizajnirana da procene naš nivo interesovanja. Odgovor, čak i negativan, može se tumačiti kao znak učešća, što povećava verovatnoću primanja više sličnih poziva u budućnosti.
Konačno, važno je napomenuti da automatizovani sistemi poziva koriste sofisticirane algoritme za povećanje efikasnosti svojih kampanja. Kada se odgovori na poziv, ali se odmah prekine, sistem klasifikuje taj broj prema unapred utvrđenim obrascima, što može dovesti do ponovnih poziva. Ove platforme takođe dele podatke između različitih poslovnih usluga, što objašnjava zašto nakon jednog neželjenog poziva možemo početi da primamo slične pozive iz drugih industrija.
