U poslednje vreme, Evroliga se suočava sa izazovima u vezi sa organizacijom takmičenja, posebno kada je reč o podeli timova na konferencije. Ova tema je postala posebno aktuelna s obzirom na mogućnost proširenja lige na 22 tima, što bi moglo značajno uticati na strukturu takmičenja.
Prema izvorima sa specijalizovanog portala BasketNews, rukovodstvo Evrolige trenutno analizira različite scenarije kako bi se utvrdilo kakva bi mogla biti budućnost takmičenja. Iako su razgovori u ranoj fazi, neka od pitanja koja se postavljaju uključuju mogući povratak ruskih klubova, dugoročnu budućnost Monaka, kao i status izraelskih timova.
Troškovi i logistika su ključni faktori u razmatranju novih modela takmičenja. Jedan od predloga podrazumeva nasumičnu podelu timova u konferencije, ali ovaj model se smatra najmanje verovatnim zbog mogućeg smanjenja tradicionalnih derbija i dodatne komplikacije u rasporedu utakmica. Geografski model, koji bi smanjio troškove putovanja i zadržao regionalna rivalstva, čini se kao realnija opcija.
Trenutno se analizira nekoliko geografskih modela za scenario sa 20 ili 22 ekipe, a najveći izazov predstavlja određivanje granice između konferencija. Klubovi poput Žalgirisa, Olimpijakosa, Panatinaikosa, Bajerna i Virtusa nalaze se u središnjem delu Evrope, što dodatno komplikuje situaciju.
Jedan od predloga je da grčki timovi, Panatinaikos i Olimpijakos, budu smešteni u Zapadnu konferenciju zajedno sa Real Madridom, Barselonom, Baskonijom i drugim timovima. U ovom slučaju, Istočnu konferenciju bi činili Žalgiris, Bajern, Partizan, Crvena zvezda i drugi. Alternativno, grčki klubovi bi mogli biti deo Istočne konferencije zajedno sa Partizanom i Fenerbahčeom, dok bi Zapadna konferencija uključivala timove poput Real Madrida i Barselone.
Političke okolnosti takođe igraju značajnu ulogu. Neki mečevi između turskih, izraelskih i klubova iz Ujedinjenih Arapskih Emirata se već igraju na neutralnim terenima, što otvara mogućnost da se ti timovi razdvoje u različite konferencije. U tom slučaju, istanbulski klubovi mogli bi se naći u Zapadnoj konferenciji, dok bi izraelski klubovi ostali u Istočnoj.
Pored podele na konferencije, Evroliga razmatra i način vođenja tabele. Jedna od opcija je zadržavanje jedinstvene tabele za sve timove, dok bi druga mogućnost bila da svaka konferencija ima svoju tabelu, slično formatu Evrokupa. Timovi bi igrali dvokružni ligaški sistem protiv rivala iz svoje konferencije, dok bi jedinstvene utakmice igrali protiv timova iz druge konferencije.
Raspodela domaćinstava bi se u početku određivala na osnovu plasmana iz prethodne sezone, a u budućnosti bi domaćinstva rotirala kako bi svaka ekipa gostovala na svakom terenu najmanje jednom u dve godine. Očekuje se da će naredni sastanci čelnika Evrolige biti ključni za definisanje buduće strukture takmičenja.
U svetlu svih ovih razmatranja, jasno je da su pred Evroligom značajni izazovi, ali i prilike za unapređenje takmičenja. Kako se situacija bude razvijala, timovi, navijači i svi zainteresovani će sa nestrpljenjem pratiti odluke koje će oblikovati budućnost evropske košarke.
