Ruska vlada je preduzela drastične mere kako bi stabilizovala domaće tržište naftnih derivata, potpuno zabranivši izvoz dizel-goriva za sve kategorije dobavljača. Odluka koja je stupila na snagu 8. jula 2026. godine ima za cilj da zaustavi nagli rast cena na benzinskim stanicama i obezbedi sigurnost snabdevanja gorivom tokom vrhunca sezone žetve. Ova ograničenja su pogodila ne samo trgovce, već i proizvođače, a očekuje se da će imati značajan uticaj na globalne cene nafte.
Pre nego što je došlo do potpune zabrane, Rusija je od kraja januara 2026. godine imala delimična ograničenja izvoza goriva. Proizvođači su mogli isporučivati svoje proizvode u inostranstvo, ali situacija se drastično promenila 8. jula kada je zabrana izvoza dizela postala sveobuhvatna. Ova odluka se odnosi na dizel gorivo, gasna ulja i brodska goriva i trajaće do kraja jula. Cilj je eliminisanje dugih redova na benzinskim pumpama i smanjenje cena, koje su se u nekim delovima Ruske Federacije više nego udvostručile. Proizvodnja se sada preusmerava na domaće tržište, što je ključno za poljoprivrednike koji trenutno beru svoje useve i za velike transportne kompanije kojima je potrebna sigurnost snabdevanja gorivom.
Izuzetak od zabrane napravljen je samo za međuvladine sporazume u okviru Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i Zajednice nezavisnih država (ZND). Na primer, Tadžikistan će nastaviti da dobija zalihe prema utvrđenim kvotama. Makroekonomista Artem Loginov je objasnio da oštro ograničenje ponude na spoljnom tržištu, usred velike potražnje, dovodi do rasta cena. Rusija je obezbeđivala oko 11% isporuka brodskog dizela, a takav obim se ne može brzo zameniti bez uticaja na globalne cene.
Tržišta su odmah reagovala na ovu vest. Fjučersi dizela u Njujorku su skočili za 11%, dok su cene gasoila u Evropi porasle za 13%. Zemlje koje su postale glavni kupci ruskog goriva nakon evropskog embarga, kao što su Turska, Brazil i zemlje Severne Afrike, osetile su najveći pritisak. S obzirom na to da su ove zemlje sada prinuđene da hitno traže alternative u Atlantskom basenu, stvara se višak potražnje za resursima iz SAD-a i sa Bliskog Istoka. Kako je uvoz benzina postao realnost u Rusiji radi uravnoteženja domaće potražnje, spoljna tržišta ulaze u fazu visoke volatilnosti.
Iako Evropska unija zvanično ne kupuje rusko gorivo, evropska ekonomija će se naći kao talac tržišnih snaga. Kada Turska i Brazil počnu da kupuju dizel od zapadnih izvoznika, cene na evropskim benzinskim pumpama će neizbežno porasti. S obzirom na to da se teretni saobraćaj u EU skoro u potpunosti odvija na dizel, to će dovesti do viših troškova logistike, što će povećati tarife za isporuku sirovina fabrikama i gotovih proizvoda distributivnim centrima. Ova situacija može pokrenuti novi ciklus inflacije hrane, a prema RaboResearch-u, kumulativni efekat će pogoditi cene hrane krajem 2026. i tokom 2027. godine.
Pored toga, situaciju dodatno komplikuje činjenica da cene benzina i dizela postaju sredstvo političkog pritiska. Konačni račun za napade na ruske rafinerije nafte na kraju će platiti evropski potrošači, koji će osetiti posledice kroz povećane troškove u supermarketima. Ove promene na tržištu goriva takođe mogu imati dalekosežne posledice na globalnoj ekonomiji, posebno u svetlu trenutnih geopolitičkih napetosti i ekonomskih sankcija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se efekti ruskih zabrana izvoza dizela osećati ne samo u domaćoj ekonomiji, već i širom sveta, potencijalno menjajući dinamiku snabdevanja i potražnje za naftnim derivatima.
