Godinama unazad, proizvođači automobila su se takmičili ko će ponuditi veći centralni ekran i „čistiju“ kabinu bez klasičnih dugmadi. Funkcije kao što su klima, brisači i osnovne kontrole su se preselile na tačskrin. Međutim, čini se da se ovaj trend polako menja, jer Evropa i Kina najavljuju nova pravila koja podstiču vraćanje fizičkih tastera za ključne komande.
U Evropi će kroz smernice organizacije Euro NCAP od 2026. godine automobili teže dolaziti do maksimalnih pet zvezdica na bezbednosnim testovima ako se osnovne funkcije kontrolišu isključivo preko ekrana. U objašnjenjima se navodi da komande poput pokazivača pravca, brisača, žmigavaca i sirene moraju biti dostupne bez „kopanja“ po menijima i bez skretanja pogleda sa puta. Razlog za ovo je jednostavan: bezbednost. Svaka sekunda je važna, a ako vozač mora da traži opciju na ekranu i dodatno klikće kroz interfejs, reakcija će biti sporija, što može imati ozbiljne posledice u kritičnim situacijama.
Kina planira još odlučniji pristup. Prema nacrtu novih bezbednosnih standarda, koji bi mogli da stupe na snagu već 2027. godine, proizvođači bi morali da uvedu fizičke kontrole za niz važnih funkcija. U predlozima se pominje čak i minimalna veličina dugmeta ili prekidača za ključne komande. Suština je jasna: osnovne funkcije ne smeju biti skrivene u podmenijima centralnog ekrana. Ovaj potez je deo šire inicijative za unapređenje bezbednosti modernih kabina, gde su regulatorima već ranije zasmetala neka „skrivena“ rešenja koja bi mogla otežati spasavanje putnika u slučaju sudara.
Za proizvođače automobila, ovo predstavlja i estetski i finansijski izazov. Veliki ekran je jednostavniji i jeftiniji za proizvodnju i montažu nego desetak zasebnih tastera, prekidača i točkića. Minimalistički dizajn postao je simbol moderne tehnologije, ali reakcije vozača poslednjih godina nisu uvek bile pozitivne. Mnogi se žale da su ekrani spori, da interfejs nije intuitivan ili da je sistem previše osetljiv na dodir. Zbog toga su pojedini brendovi već počeli da vraćaju fizičke komande – barem za klimu, jačinu zvuka i najčešće korišćene prečice.
Ove promene ne znače da ćemo se vratiti u kabine iz ranih 2000-ih, prepune dugmadi za svaku sitnicu. Realniji scenario je kombinacija digitalnog i klasičnog, tako da veliki ekran ostaje za navigaciju, multimediju i napredna podešavanja, dok će najvažnije funkcije tokom vožnje imati taktilne, lako dostupne komande. Ako nova pravila zažive u punoj meri, budući modeli možda neće delovati toliko futuristički na prvi pogled, ali bi mogli biti praktičniji i bezbedniji u svakodnevnoj vožnji.
Kao što je navedeno, posebno u situacijama kada pada kiša, vozač mora brzo da reaguje i nema vremena da pretražuje menije na ekranu. Ove promene su odgovor na rastuće zahteve potrošača za većom bezbednošću i intuitivnošću u vožnji. U današnjem svetu, gde su distrakcije na svakom koraku, povratak fizičkih komandi može biti korak ka većem fokusu na putu.
U zaključku, automobilska industrija se suočava sa izazovima koji dolaze iz promenljivih potreba potrošača i regulativa. Vraćanje fizičkih tastera može se posmatrati kao pametan kompromis između modernog dizajna i praktičnosti. Na kraju, cilj je omogućiti vozačima da se fokusiraju na vožnju, a ne na pretraživanje ekrana, čime bi se unapredila opšta bezbednost na putevima.
