U srednjoročnom izveštaju koji je objavljen u Strazburu, Komitet stručnjaka Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima izneo je svoje stavove o situaciji u Crnoj Gori kada je reč o zaštiti manjinskih jezika. Izveštaj ukazuje na pozitivne korake koje su crnogorske vlasti preduzele u promociji jezika manjina, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog nedostataka u vezi sa romskim jezikom.
Komitet je primetio da su određene političke mere, kao što su strateško planiranje, implementirane s ciljem unapređenja jezika manjina. Međutim, ključne preporuke u vezi sa romskim jezikom, koje su date još u izveštaju iz 2023. godine, nisu sprovedene, što stvara osećaj razočaranja među članovima Komiteta. Romska zajednica se suočava sa izazovima koji su povezani sa zvaničnom upotrebom jezika, a vlasti se pozivaju da započnu direktan dijalog sa ovom zajednicom.
Izveštaj naglašava hitnost sprovođenja konkretnih koraka kako bi se romski jezik uveo u zvaničnu upotrebu, makar u jednoj jedinici lokalne samouprave. Ova preporuka predstavlja ključni korak ka jačanju identiteta romske zajednice i osiguravanju njihovih prava. Takođe, vlasti su obavezne da do juna 2027. godine dostave periodični izveštaj o napretku u sprovođenju ovih preporuka, a Komitet će posebno pratiti preporuke koje se ponavljaju iz godine u godinu.
Komitet je pohvalio uključivanje ciljeva upotrebe jezika u novoj Strategiji za manjinsku politiku za period 2024-2028. godine, ali je naglasio da je potrebna veća posvećenost pitanjima koja se odnose na romski jezik. U tom smislu, ističe se potreba za hitnim i dodatnim merama koje bi motivisale mlade ljude da se obrazuju za profesije koje uključuju romski jezik.
Preporučene su i kratkoročne motivacione mere, poput stipendija i sigurnog zaposlenja, kako bi se privukli studenti da se bave obrazovanjem u ovoj oblasti. Ovo bi moglo doprineti stvaranju stručnjaka koji će raditi na očuvanju i promociji romskog jezika i kulture.
Romska zajednica u Crnoj Gori je manja, ali značajna, i suočava se sa brojnim izazovima, uključujući ekonomske i socijalne probleme. Zvanična upotreba romskog jezika može igrati ključnu ulogu u jačanju identiteta i samosvesti ove zajednice, kao i u poboljšanju njihovih socijalnih i ekonomskih prilika. U tom smislu, sprovođenje preporuka Komiteta predstavlja važan korak ka unapređenju prava manjina u Crnoj Gori.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će crnogorske vlasti reagovati na preporuke Komiteta i da li će biti spremne da preduzmu potrebne korake za jačanje pozicije romske zajednice. Povećanje svesti o važnosti romskog jezika i kulture može doprineti smanjenju predrasuda i diskriminacije prema Romima, a time i poboljšanju njihovog položaja u društvu.
Osim toga, važno je napomenuti da je zaštita jezika manjina od suštinske važnosti za očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta. U tom smislu, aktivna uloga vlasti u promovisanju i zaštiti manjinskih jezika, uključujući romski, može doprineti razvoju društva koje je otvoreno i inkluzivno prema svim svojim članovima.
Kao što izveštaj Komiteta naglašava, vreme je da se preduzmu konkretni koraci ka unapređenju statusa romskog jezika i kulturu u Crnoj Gori, kako bi se obezbedila prava i mogućnosti za sve pripadnike romske zajednice. Takvi potezi ne samo da bi pomogli romskoj zajednici, već bi doprineli i jačanju celokupnog društva kroz različitost i poštovanje svih kulturnih identiteta.
