U Savetu Evropske unije formira se tim koji će raditi na pripremi ugovora o pristupanju Crne Gore EU i reviziji evropskog zakonodavstva na crnogorskom jeziku. Ovu informaciju je objavila ministarka evropskih poslova, Maida Gorčević, koja je pozvala diplomirane pravnike da se prijave i uključe u ovaj proces. Ona je naglasila da EU nastavlja konkretne pripreme za članstvo Crne Gore, ističući da se otvaraju mogućnosti za građane da započnu karijeru u evropskim institucijama.
Lider Demokratskog narodnog pokreta (DNP), Milan Knežević, kritikovao je ovu odluku, tvrdeći da ona potvrđuje njegovu raniju tvrdnju da neće doći do izmena Ustava koje bi normirale srpski jezik kao službeni u Crnoj Gori. Knežević je na društvenoj mreži „Iks“ izjavio da je jasno da je cilj da manjinski jezik postane zvaničan u EU, što je, kako je rekao, direktan udar na građane koji su se na popisu izjasnili da govore srpskim jezikom.
On je dodatno kritikovao premijera Crne Gore, Milojka Spajića, nazivajući ga „najvećim“ Srbima, i izrazio sumnju u njegove namere prema Srbiji. Knežević je istakao da su ovakve odluke usmerene protiv građana koji se identifikuju sa srpskim jezikom i kulturom. Njegove reči su naišle na podršku nekih drugih političkih figura, uključujući profesora Spasoja Tomića iz Slobodne Crne Gore, koji smatra da je srpski jezik identitetska vertikala većine naroda u Crnoj Gori i ne može se ignorisati dok se kreiraju paralelne strukture za crnogorski jezik.
U Skupštini Crne Gore, takođe je bilo burnih rasprava o izmenama Zakona o crnogorskom državljanstvu. Knežević je ukazao na promene koje se dešavaju u društvu, naglašavajući da se sada smatra normalnim da se muškarci drže za ruke i da se legalizuje određena ponašanja kroz zakonske izmene. On je pozvao ministra Šaranovića da pronađe rešenje za 300.000 Srba koji su nakon referenduma izgubili svoje državljanstvo.
Knežević je postavio pitanje koje bi državljanstvo imao crnogorski vladika Njegoš da je danas živ, ukazujući na to da Crna Gora ima visoki procenat građana koji su se dobrovoljno odrekli svog državljanstva. On je naglasio da Srbi iz Crne Gore koji žive u Srbiji i Crnoj Gori imaju samo pravo na grob, uz dodatak da njihovi članovi porodice moraju da idu u ambasadu kako bi dobili potrebne papire za sahranu u Crnoj Gori.
Ove izjave i komentari su izazvali oštru reakciju u javnosti, a sednica parlamenta je bila privremeno prekinuta zbog verbalnog sukoba između Kneževića i ministra policije Danila Šaranovića. Ovaj sukob dodatno je osvetlio tenzije unutar crnogorske politike i pitanja identiteta, jezika i prava manjina.
Na kraju, situacija oko crnogorskog jezika i prava Srba u Crnoj Gori ostaje složena i delikatna. Dok se neki politički akteri bore za očuvanje svog identiteta i jezika, drugi se fokusiraju na evropske integracije i prilagođavanje međunarodnim standardima. Ova pitanja će sigurno ostati u fokusu javnosti i u budućim raspravama o budućnosti Crne Gore u EU, kao i o njenom unutrašnjem uređenju i nacionalnom identitetu. Stoga, važno je nastaviti dijalog i pronaći rešenja koja će zadovoljiti sve strane i omogućiti harmoničan suživot različitih identiteta unutar jedne države.
