Beograd – Kompanije koje se bave uvozom na tržište Evropske unije od danas su suočene sa novim pravilima, koja podrazumevaju plaćanje karbonske takse (CBAM) do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje tokom proizvodnje roba. Ovaj potez predstavlja deo šire strategije EU za smanjenje emisija ugljen-dioksida i borbu protiv klimatskih promena, koje su postale jedan od najvažnijih globalnih izazova.
U isto vreme, Srbija je odlučila da uvede nacionalni porez u iznosu od četiri evra po toni, čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU, a takođe se sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija. Ova mera je usmerena na podršku domaćim proizvođačima i istovremeno prilagođavanje zahtevima tržišta EU.
Povećanje emisija ugljen-dioksida ima direktan uticaj na globalno zagrevanje i klimatske promene, a većina ovih emisija dolazi iz industrija koje su energetski intenzivne. Proizvodnja cementa, aluminijuma, đubriva i električne energije spadaju među najvažnije sektore koji doprinose zagađenju vazduha. U svetlu ovih problema, Evropska unija je od 1. januara ove godine započela kompletnu primenu CBAM mehanizma, koji podrazumeva prekogranično oporezivanje ugljenika.
Uvođenje CBAM mehanizma ima za cilj da podstakne industrije da smanje svoje emisije i pređu na ekološki prihvatljivije metode proizvodnje. Ovaj sistem će, prema očekivanjima, stvoriti pritisak na kompanije da investiraju u tehnologije koje će smanjiti njihov karbonski otisak. Takođe, može stvoriti neophodnu ravnotežu na tržištu, gde će domaći proizvođači biti u boljoj poziciji ako su u stanju da pokažu da su njihovi proizvodi ekološki prihvatljiviji u odnosu na uvezene.
S obzirom na to da Srbija nije članica EU, ovakve mere mogu delovati kao izazov, ali i kao prilika za prilagođavanje domaće industrije globalnim standardima. Nacionalni porez od četiri evra po toni može pomoći domaćim kompanijama da ostanu konkurentne na evropskom tržištu. Na ovaj način, Srbija pokazuje svoju spremnost da učestvuje u globalnim naporima za zaštitu životne sredine, dok istovremeno nastoji da zaštiti svoje ekonomske interese.
Ekološke politike postaju sve važnije na svetskom nivou, a ovaj korak Srbije može biti signal da se zemlja ne samo prilagođava, već i aktivno učestvuje u globalnim naporima za smanjenje emisija. U tom smislu, očekuje se da će domaći proizvođači, kao i uvoznici, morati da preispitaju svoje poslovne strategije i pronađu načine kako da smanje svoj karbonski otisak kako bi ostali konkurentni.
Stručnjaci ističu da će ovakve promene zahtevati značajne investicije u nove tehnologije i obnovljive izvore energije. Takođe, potrebna je i edukacija i podizanje svesti među preduzećima o važnosti održivog razvoja i ekološki prihvatljivih praksi. Ovaj proces može doneti dugoročne koristi, ne samo u smislu smanjenja emisija, već i kroz stvaranje novih radnih mesta u sektorima koji se bave obnovljivim izvorima energije i održivim tehnologijama.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da je pred Srbijom izazov, ali i prilika da postane deo globalne borbe protiv klimatskih promena. Uvođenje nacionalnog poreza i prilagođavanje zakonodavstva evropskim standardima može doprineti razvoju održivijeg gospodarstva, a time i boljoj budućnosti za sve građane. Na kraju, uspeh ovih mera zavisiće od sposobnosti zemlje da se prilagodi novim uslovima i da pronađe ravnotežu između ekoloških ciljeva i ekonomskih interesa.
