Mađarski premijer Viktor Orban je na nedavnom skupu izjavio da rat između Rusije i Ukrajine ozbiljno ometa ekonomski razvoj Evrope. Prema njegovim rečima, ukoliko bi došlo do prekida sukoba, ekonomski rast u Evropi mogao bi da se utrostruči u veoma kratkom periodu. Orban je istakao da je ukrajinski otpor na frontu bio „herojski uspeh“, ali je naglasio da Ukrajina i dalje gubi teritorije i da njena ekonomija zavisi od finansijske pomoći iz Evrope.
Orban je kritikovao trenutnu situaciju u kojoj Evropa snosi veliki teret finansiranja Ukrajine, dok Sjedinjene Američke Države zapravo nemaju finansijski interes u ratu. On je ukazao na to da SAD profitiraju od prodaje oružja i da njihova uloga u ovom sukobu nije u skladu sa interesima evropskih zemalja. Istakao je da rat održava ekonomiju u stagnaciji i da su problemi Mađarske pretežno posledica ratne krize, a ne strukturalni.
Na predstojećem samitu Evropske unije, Orban je najavio da će se razgovarati o pitanjima kao što su finansiranje rata, članstvo Ukrajine u EU i zamrznuta ruska imovina. On je pohvalio Češku i Slovačku koje bi mogle da preispitaju svoj stav i pridruže se Mađarskoj i Italiji u pozivanju na mir i racionalne odluke, kao i protiv centralizacije moći u Briselu.
Govoreći o pregovorima sa Rusijom, Orban je naglasio da Evropa mora samostalno da pregovara kako bi postigla mirovni sporazum i izgradila novu evropsku bezbednosnu arhitekturu, umesto da čeka ishod američko-ruskih dogovora. On je istakao da je pitanje rata i mira u Ukrajini trenutno najhitnije pitanje evropske politike, posebno za zemlje Karpatskog basena. Upozorio je na povećan rizik od uključivanja Evrope u sukob, naglašavajući da je mađarski predlog rešenja – pregovaranje.
Osim toga, Orban je ukazao na potrebu šire evropske diskusije o pitanjima naoružanja, veličini vojske i izgradnji novog sistema bezbednosti uz mehanizme za nadzor, s obzirom na to da su neki prethodni sporazumi o naoružanju već prekršeni.
Mađarski premijer je takođe istakao da su napori Sjedinjenih Američkih Država da posreduju u postizanju mira u Ukrajini osujećeni evropskim otporom. On je rekao da nacionalna politika predstavlja veliki izazov za svaku mađarsku vladu, naglašavajući da je to jedino područje gde svaka reč nosi težinu rizika. Orban je naglasio da je pitanje rata i mira u Evropi ključno, a posebno za mađarsku zajednicu u Karpatskom basenu.
U ovom kontekstu, Orban je naglasio da je Evropa, po svojoj definiciji, u ratu i da evropski lideri govore o ratu između Rusije i Ukrajine kao o „našem ratu“. On je izrazio zabrinutost što evropski lideri ne čine sve što je moguće da pomognu naporima predsednika SAD da postigne mir, ističući da bi u suprotnom mogli biti postignuti sporazumi između Rusije, Ukrajine, Evrope i SAD.
Ove izjave ukazuju na Orbanov stav da je potrebno preispitati trenutne pristupe i politike u vezi sa ratom u Ukrajini, kao i na potrebu za samostalnim pregovorima Evrope sa Rusijom. Njegova retorika naglašava važnost ekonomskog rasta i stabilnosti u regionu, uz poziv na racionalne odluke i mirno rešenje sukoba.
U svetlu ovih događaja, budućnost evropskih odnosa sa Rusijom i Ukrajinom ostaje neizvesna, ali Orbanov pristup može ukazivati na moguću promenu u načinu na koji Evropa pristupa ovom kompleksnom pitanju.
