Srpska vaterpolo reprezentacija postigla je istorijski uspeh osvajajući evropsko zlato pred domaćom publikom u Beogradskoj areni. U ovom trenutku ponosa i trijumfa, jedan od ključnih igrača, Vasilije Martinović, podelio je svoja osećanja i refleksije o ovom značajnom dostignuću.
Martinović, koji je nedavno proslavio svoj 23. rođendan, istakao je da se utisci o osvajanju medalje još uvek nisu slegli. „Mislim da će proći nekoliko nedelja pre nego što u potpunosti shvatimo šta smo postigli“, izjavio je Martinović. Finalna utakmica bila je ispunjena emocionalnim trenucima, a zvuk sirene koja je označila kraj meča donela je osećaj koji je teško opisati. „U tom trenutku vam kroz glavu prođe ceo život – treninzi, teški momenti, odricanja. Ne znaš da li da se smeješ ili plačeš. To je najlepši osećaj koji sportista može da doživi“, rekao je.
Osvojeno zlato ima dodatnu težinu jer je dobijeno u Beogradu, pred punim tribinama. Martinović se prisetio trenutaka iz 2016. godine kada je kao dečak gledao srpske vaterpoliste, poznate kao „delfini“, kako osvajaju zlato na istom mestu. „Tada nisam ni mogao da sanjam da ću jednog dana biti na terenu sa medaljom oko vrata. Ovo je ostvarenje dečačkog sna“, dodao je.
Podrška domaće publike, prema njegovim rečima, bila je ogromna, ali i odgovornost koja dolazi sa tim. „To jeste pritisak, ali pozitivan. Kada igraš za reprezentaciju, dužan si da daš maksimum za državu i zastavu“, naglasio je Martinović. Tokom finalne utakmice protiv Mađarske, postigao je ključni gol za 7:5, koji je mnogima delovao kao prelomni trenutak meča. Ipak, skromno je napomenuo da je taj gol rezultat kolektivnog truda tima.
Martinovićov put do evropskog zlata počeo je još u detinjstvu, kada je zavoleo plivanje i vaterpolo. Sa samo 15 godina debitovao je za seniorski tim Crvene zvezde, zahvaljujući treneru Dejanu Saviću, od koga je mnogo naučio. „Bio mi je autoritet i čovek od koga sam naučio ogromno znanje. Veliki deo moje karijere vezan je za njega“, istakao je Martinović.
Danas, nakon šest godina članstva u klubu Novi Beograd, postao je rekorder po broju nastupa, a istovremeno i jedan od najmlađih nosilaca igre u reprezentaciji. Iako je euforija oko osvajanja zlata još uvek prisutna, Martinović se odmah vraća svojim profesionalnim obavezama. U narednim danima očekuju ga treninzi sa klubom, kao i takmičenja u regionalnoj ligi i Ligi šampiona. Takođe, srpsku reprezentaciju očekuju kvalifikacije za Svetski kup, Mediteranske igre i Svetsko prvenstvo u Budimpešti sledeće godine.
„Sledeći ciljevi su svetsko zlato i Olimpijske igre. U ovom sportu cilj je uvek isti – pobediti“, rekao je Martinović. Kada je upitan kada je shvatio da će vaterpolo biti njegova profesija, odgovorio je: „Od malih nogu. Sve u mom životu je bilo vaterpolo. I dalje smatram da nisam još ništa veliko uradio – verujem da najbolje tek dolazi“.
Ovaj mlad i talentovani igrač pokazuje veliku posvećenost i ambiciju, a njegovi snovi i ciljevi jasno ukazuju na njegovu želju za daljim usponom u svetu vaterpola. Kako se priprema za nove izazove, Martinović ostaje fokusiran na ono što je najvažnije – timski duh, zajedništvo i težnja ka pobedi. Njegova priča je inspiracija za mnoge mlade sportiste, a svet vaterpola će sa nestrpljenjem pratiti njegov dalji razvoj.
