Sve veći broj zemalja učesnica Pesme Evrovizije zahteva da se otvori debata o načinu glasanja publike, a španska i belgijska televizija su otišle i korak dalje, zahtevajući nezavisnu reviziju glasovanja njihovih gledalaca. Ova situacija je izazvana kontroverzama oko rezultata televotinga iz Izraela, Španije i Belgije, što je dovelo u pitanje legitimnost pobednika i celokupnog takmičenja.
Analitičar Ognjan Gogić i Dejan Kukrić, bivši evrovizijski komentator, razgovarali su o ovim pitanjima u emisiji „Hajde da razgovaramo“. Gogić je primetio da ovakve reakcije nisu novost, ali da su ove godine specifične zbog konteksta. „Svake godine nakon takmičenja uslede slične reakcije, jer su očekivanja velika, a rezultati često razočaravajući,“ rekao je Gogić. Belgija se izdvaja kao primer, jer njihova pesma nije uspela da se plasira u finale, što je izazvalo veliko razočaranje.
Pitanje glasanja za Izrael izazvalo je polarizaciju među publikom. Gogić smatra da deo publike glasa iz solidarnosti, slično kao što je to bio slučaj sa Ukrajinom. „Postoje optužbe da vlada Izraela agituje za glasanje, čak su i zakupili plaćeni prostor na društvenim mrežama,“ objašnjava Gogić. Ove optužbe su dodatno podigle tenzije i izazvale sumnje u poštenje takmičenja.
Kontroverze oko glasanja dovele su do dva ključna zahteva: revizije ovogodišnjih rezultata i reforme sistema glasanja za buduća takmičenja. Gogić primećuje da se politička dimenzija takmičenja dodatno produbljuje, posebno u zemljama poput Španije i Belgije. Zanimljivo je da su u ovim zemljama žiriji dali nula poena Izraelu, dok je publika dodelila 12 poena. Premijer Španije se oglasio povodom ovih rezultata, što ukazuje na to koliko je takmičenje postalo politizovano.
Reforme sistema glasanja postaju centralna tema. Gogić predlaže smanjenje broja poruka koje pojedinac može poslati, kako bi se smanjila mogućnost kupovine glasova. „Trenutno je dozvoljeno 20 poruka po osobi, a postoji poziv da to bude manje sledeće godine,“ objašnjava Gogić.
Dejan Kukrić, koji ima iskustvo u organizaciji Evrovizije, dodaje da je direktna manipulacija glasovima malo verovatna zbog strogih procedura. „Kontrola pan-evropskog televotinga bila je u rukama firme ‘Digame’, koja je imala revizorske kuće iza sebe,“ objašnjava Kukrić, ukazujući na to da je teško kompromitovati sistem na način koji bi bilo lako otkriti.
Kukrić takođe naglašava emotivnu prirodu glasanja kao jedan od glavnih izazova za transparentnost takmičenja. „Publika često glasa na osnovu političkih ili društvenih stavova, a ne kvaliteta pesme,“ kaže Kukrić. Ova emotivna veza između publike i takmičenja može otežati postizanje objektivnosti u glasanju.
Uprkos kritikama o „komšijskom glasanju“ koje su često usmerene na Balkan, Kukrić ističe da je ovo šira pojava. „Skandinavske zemlje su izumile komšijsko glasanje još dok je Jugoslavija bila na Evroviziji,“ podseća on.
Pitanje budućnosti Evrovizije ostaje otvoreno. Kukrić upozorava da preterana borba protiv emotivnog glasanja može ugroziti suštinu takmičenja. „Na kraju, to može dovesti do toga da Evrovizija bude sve, samo ne ‘Eurovision Song Contest’,“ zaključuje Kukrić.
Ceo razgovor o politizaciji Evrovizije i izazovima sa kojima se takmičenje suočava može se pogledati u videu koji je priložen uz ovaj tekst. Ova tema ostaje aktuelna i izaziva različite reakcije, dok se zemlje učesnice bore za svoje mesto i prepoznatljivost na ovom prestižnom takmičenju.
