ŠABAC – Istraživanje koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokazalo je zabrinjavajuće podatke o situaciji sa eksproprijacijom u Srbiji. Prema ovom istraživanju, čak 84% anketiranih gradova i opština suočava se sa tužbama zbog faktičke eksproprijacije. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o načinima kako se upravlja zemljištem i resursima na lokalnom nivou.
Polovina anketiranih lokalnih samouprava je izjavila da su protiv njih najavljeni novi postupci, što dodatno komplikuje situaciju i povećava pritisak na lokalne budžete. Štaviše, iako su naknade koje se isplaćuju vlasnicima zemljišta često skromne, troškovi sudskih i advokatskih usluga mogu dostići visinu od 500.000 dinara po postupku. Ovi troškovi predstavljaju značajno opterećenje za lokalne budžete, otežavajući efikasno planiranje i sprovođenje lokalnih projekata.
Izveštaj NALED-a, koji je predstavljen na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu, ističe da se najčešće radi o zemljištu preko koga su seoski putevi nekada izgrađeni na osnovu usmenog dogovora s vlasnicima, bez formalno sprovedenog postupka eksproprijacije. Ova praksa bila je uobičajena u prošlosti, ali se sada suočava sa pravnim posledicama koje ugrožavaju lokalne samouprave.
Istraživanje je obuhvatilo 32 lokalne samouprave, što čini gotovo četvrtinu svih gradova i opština u zemlji. Ovi podaci jasno ukazuju na to da je problem eksproprijacije prisutan širom Srbije i da zahteva hitno rešavanje. Mnogi gradovi i opštine su se našli u situaciji u kojoj ne mogu da realizuju planirane projekte zbog pravnih sporova vezanih za eksproprijaciju zemljišta.
Većina lokalnih samouprava ukazuje na to da su problemi sa eksproprijacijom često rezultat nejasnih zakonskih regulativa i nedostatka pravnog okvira koji bi omogućio efikasniju i transparentniju proceduru. U mnogim slučajevima, lokalne vlasti su se suočavale sa zamrznutim projektima, što dodatno otežava razvoj infrastrukture i pružanje usluga građanima.
Pored toga, istraživanje NALED-a ukazuje na potrebu za reformom pravnog okvira koji se odnosi na eksproprijaciju. Mnoge lokalne samouprave smatraju da bi trebalo unaprediti procese kako bi se smanjila mogućnost pravnih sporova i obezbedila pravna sigurnost kako za vlasnike zemljišta, tako i za lokalne vlasti.
U svetlu ovih izazova, važno je da se uspostavi dijalog između lokalnih vlasti i vlasnika zemljišta kako bi se pronašla rešenja koja će biti prihvatljiva za sve strane. Ovaj dijalog bi mogao uključivati i preispitivanje postojećih zakonskih rešenja koja se odnose na eksproprijaciju, kao i razvoj novih mehanizama koji bi omogućili bržu i efikasniju proceduru.
Osim toga, potrebno je raditi na edukaciji lokalnih vlasti o pravilima i procedurama eksproprijacije kako bi se smanjilo rizik od pravnih sporova. Ova edukacija bi mogla obuhvatiti i obučavanje kadrova u lokalnim samoupravama kako bi se unapredile njihove veštine u upravljanju imovinskim pravima.
U zaključku, situacija sa eksproprijacijom u Srbiji zahteva hitnu pažnju i delovanje. Potrebno je razviti efikasne mehanizme koji će omogućiti lokalnim samoupravama da realizuju svoje projekte, a da u isto vreme poštuju prava vlasnika zemljišta. Samo kroz saradnju i reforme moguće je stvoriti povoljnije poslovno okruženje koje će doprineti razvoju lokalnih zajednica i poboljšanju kvaliteta života građana.
