Francuski list „Figaro“ je sa posebnim poštovanjem oprostio se od srpske pevačice i glumice Olivere Katarine, koja je preminula u utorak u 86. godini života. Njena porodica je potvrdila tužnu vest, ističući da je Olivera bila ne samo poznata u bivšoj Jugoslaviji, već i van njenih granica, posebno u Francuskoj.
Rođena 5. marta 1940. godine u Beogradu kao Olivera Petrović, Olivera Katarina je bila istaknuta ličnost šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Njen put u svet umetnosti započeo je napuštanjem studija prava, kako bi se preselila u Pariz na godinu dana. Po povratku u Jugoslaviju, upisala je Akademiju za pozorište u Beogradu, gde je brzo dobila prve uloge, prvo u Narodnom pozorištu, a zatim i na filmu.
Jedna od najznačajnijih uloga u njenoj karijeri bila je u filmu „Skupljači perja“ reditelja Aleksandra Petrovića iz 1967. godine. Ovaj film je na Filmskom festivalu u Kanu osvojio Veliku specijalnu nagradu žirija i Nagradu međunarodne kritike, a Olivera je igrala romsku pevačicu Lenču. Njen nastup u ovom filmu, kao i interpretacija pesme „Đelem, Đelem“, koja se smatra himnom romskog naroda, ostavili su dubok trag i smatraju se jednim od najlepših izvođenja ove pesme.
Pored uspešne glumačke karijere, Olivera Katarina je ostvarila i značajnu pevačku karijeru. Izvodila je razne muzičke žanrove, uključujući srpsku i romsku narodnu muziku, kao i pesme na jezicima kao što su ruski, japanski, rumunski i grčki. Godine 1968. održala je čak 72 uzastopna koncerta u čuvenoj pariskoj koncertnoj dvorani „Olimpija“, što svedoči o njenoj popularnosti i umetničkoj snazi.
„Figaro“ naglašava da je Olivera vodila skroman život, a njeno umetničko prezime Katarina je uzela 1969. godine, po imenu svoje majke. U jednoj televizijskoj emisiji, koja je danas dostupna na internetu, gostovala je zajedno sa francuskim pevačem i kompozitorom Žilberom Bekoom, neposredno uoči njihovog zajedničkog koncerta.
Njen doprinos kulturi i umetnosti nije prošao neprimećeno, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svom telegramu saučešća istakao da je Olivera bila „autentična i harizmatična diva čiji su stil interpretacije i jedinstven glas prevazišli granice ovog regiona i proneli slavu naše kulture širom sveta“. Ova izjava oslikava značaj koji je imala za srpsku umetnost i kulturu, kao i njen uticaj na međunarodnoj sceni.
Na kraju, „Figaro“ zaključuje svoj omaž podacima da je Olivera poslednji album snimila 1984. godine i da je u poslednjim godinama svog života živela skromno u malom stanu u Beogradu. Njena umetnička ostavština, međutim, ostaje živa kroz njene filmove i pesme, a sećanje na nju će trajati među njenim obožavaocima i u srcima mnogih koji su pratili njen rad.
Olivera Katarina je ostavila neizbrisiv trag u svetu umetnosti, a njen doprinos kulturi će se pamtiti i poštovati i u budućnosti. Sa njenim odlaskom, svet je izgubio talentovanu umetnicu, ali njena muzika i glumačka ostavština nastaviće da inspirišu generacije koje dolaze.
