Fiskalni promet u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) je u poslednjih godinu dana doživeo značajan pad, koji iznosi otprilike 325 miliona KM. Ovi podaci dolaze iz Poreske uprave FBiH, a ukazuju na ozbiljne ekonomske izazove s kojima se region suočava. Ova situacija postavlja pitanja o održivosti ekonomskih politika i potrebnim reformama koje bi mogle pomoći u oporavku.
Pad fiskalnog prometa može se pripisati različitim faktorima, uključujući smanjenje potrošnje domaćinstava, slabiju poslovnu aktivnost i opštu ekonomsku nestabilnost. U svetlu globalnih ekonomskih pritisaka i unutrašnjih izazova, mnogi privrednici se suočavaju sa smanjenim prihodima, što direktno utiče na fiskalne prihode. Takođe, pandemija COVID-19 je ostavila trajan trag na ekonomiju, uzrokujući promene u potrošačkim navikama i poslovnim modelima.
Osim toga, inflacija koja je zahvatila mnoge zemlje, uključujući i BiH, dodatno otežava situaciju. Porast cena osnovnih životnih namirnica i energenata smanjuje raspoloživi dohodak građana, što se odražava na ukupnu potrošnju. U takvim okolnostima, privrednici su primorani da prilagode svoje poslovne strategije, često smanjujući proizvodne kapacitete ili čak zatvarajući svoje firme.
Izveštaji pokazuju da su sektori koji su najviše pogođeni smanjenjem fiskalnog prometa trgovina, usluge i industrija. Mnogi mali i srednji preduzetnici se suočavaju sa izazovima likvidnosti, što može dovesti do zatvaranja radnji i gubitka radnih mesta. Ova situacija stvara dodatne pritiske na već oslabljen sistem socijalne zaštite, koji se suočava sa povećanjem broja nezaposlenih.
U svetlu ovih izazova, stručnjaci upozoravaju na potrebu za hitnim reformama i podrškom preduzećima. Mnoge vlade i ekonomski analitičari predlažu stimulativne mere koje bi mogle pomoći u oporavku ekonomije. To može uključivati smanjenje poreza, subvencije za preduzetnike, kao i ulaganja u infrastrukturu koja bi mogla stvoriti nova radna mesta.
Takođe, važno je razmišljati o diversifikaciji ekonomije FBiH. Oslanjanje na nekoliko sektora može biti rizično u uslovima ekonomske krize. Promocija novih industrija, kao što su tehnologija, turizam i obnovljivi izvori energije, može doprineti jačanju ekonomije i smanjenju zavisnosti od tradicionalnih sektora.
Osim ekonomskih mera, ključna je i politička stabilnost. U mnogim slučajevima, politička nesigurnost može negativno uticati na investicije i poslovno okruženje. Stoga je važno da vlasti rade na jačanju povjerenja građana i investitora kroz transparentnost i odgovornost.
Jedan od načina da se postigne ovo poverenje jeste uključivanje zajednice u proces donošenja odluka. Građani i preduzetnici treba da budu uključeni u diskusiju o ekonomskim politikama kako bi se osiguralo da se njihove potrebe i brige uzimaju u obzir. Ovako bi se moglo stvoriti zajedničko razumevanje i saradnja između vlasti i građana.
U narednim mesecima, ključno će biti pratiti kako se situacija razvija. Fiskalni promet je samo jedan od pokazatelja ekonomske zdravosti, a njegov pad može imati dugoročne posledice po razvoj FBiH. Stoga je važno da vlasti brzo reaguju na trenutne izazove i donesu strategije koje će omogućiti održivi ekonomski rast i stabilnost.
Na kraju, smanjenje fiskalnog prometa u FBiH predstavlja ozbiljan izazov, ali i priliku za preispitivanje i reformu ekonomskih politika. U ovom trenutku, ključno je da se svi akteri udruže kako bi se pronašla rešenja koja će doprineti oporavku i izgradnji otpornije ekonomije. Samo zajedničkim naporima može se prevazići trenutna kriza i stvoriti bolja budućnost za sve građane.
