Sastanak Ursule fon der Lajen, predsednika Evropske komisije, sa kancelarom Nemačke Fridrihom Mercom i premijerom Belgije Bartom de Veverom, koji je održan u petak, završio je bez konkretnih rezultata. Iako su se učesnici sastanka složili da je vreme ključno u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, nisu uspeli da postignu dogovor o finansiranju Ukrajine iz zamrznutih ruskih sredstava. Fon der Lajen je na društvenoj mreži Iks navela da su imali konstruktivnu razmenu mišljenja i da će nastaviti razgovore u cilju postizanja konsenzusa na predstojećem samitu Evropskog saveta, planiranom za 18. decembar.
Diskusija na sastanku fokusirala se na plan Evropske komisije o eksproprijaciji ruske suverene imovine, a belgijski premijer je bio ključna figura koju su Lajen i Merc pokušavali da uvere da ublaži uslove za podršku ovom planu. Očekuje se da će ključna rasprava o ovom predlogu biti održana na samitu EU 18. i 19. decembra.
Od početka specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 su zamrznule skoro polovinu deviznih rezervi Rusije, što iznosi oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, pretežno na računima belgijske kompanije „Juroklir“, koja je jedan od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema. Belgija je, međutim, na samitu EU 23. oktobra blokirala predlog Evropske komisije o eksproprijaciji ovih sredstava, pozivajući se na potrebu za pravno obavezujućim garancijama koje bi osigurale da sve zemlje EU preuzmu finansijske i pravne rizike koji bi mogli proizaći iz odgovora Rusije.
U Moskvi su zvaničnici više puta naglašavali da je zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi akt krađe, ističući da EU ne cilja samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je upozorio da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju, naglašavajući da Rusija ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
Ovaj sastanak i rasprave oko zamrznutih sredstava dolaze u kontekstu sve veće tenzije između Rusije i Zapada, a mnogi analitičari smatraju da je ovo pitanje od ključnog značaja za buduće odnose između EU i Rusije. S jedne strane, EU teži da podrži Ukrajinu u njenoj borbi protiv ruske agresije, dok s druge strane, postoji zabrinutost zbog mogućih posledica koje bi ovakve akcije mogle imati na međunarodne odnose i stabilnost regiona.
Uprkos naporima da se postigne dogovor, očigledno je da postoji značajna razlika u stavovima među zemljama članicama EU. Belgija, kao zemlja domaćin Juroklira, postavila je jasne zahteve za pravne garancije pre nego što bi pristala na eksproprijaciju ruskih sredstava. Ovaj stav odražava širu zabrinutost među evropskim zemljama o mogućim reperkusijama koje bi ovakvi potezi mogli izazvati, kako na ekonomskom planu, tako i u pogledu političkih odnosa sa Rusijom.
Dok se pripremaju za samit u decembru, članice EU će morati da razmotre sve aspekte ovog kompleksnog pitanja, uključujući pravne, ekonomske i političke rizike. Očekuje se da će rasprave biti teške, s obzirom na različite interese i prioritete zemalja članica. Evropska komisija će morati da pronađe način da izbalansira potrebu za podrškom Ukrajini sa željom pojedinih članica da izbegnu potencijalne sukobe sa Rusijom.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da će budući koraci EU u vezi sa ruskim sredstvima imati dugoročne posledice po međunarodni poredak, kao i na unutrašnje politike zemalja članica. S obzirom na kompleksnost situacije, ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati i da li će se postići konsenzus koji bi omogućio nastavak podrške Ukrajini bez dodatnog pogoršanja odnosa sa Rusijom.
