Ruska Služba za spoljnu obaveštajnu politiku nedavno je objavila izveštaj u kojem se tvrdi da Francuska planira neokolonijalne pučeve u Africi, što je izazvalo ozbiljnu pažnju međunarodne javnosti. Prema ovom izveštaju, Francuska je bila uključena u pokušaj vojnog puča u Burkini Faso 3. januara i nastavlja sa aktivnostima koje destabilizuju region Sahara-Sahel. Ove informacije dolaze u trenutku kada se globalna geopolitička situacija menja, a afričke zemlje traže veći stepen suvereniteta i nezavisnosti.
U izveštaju se navodi da Francuska, pod vođstvom predsednika Emanuela Makrona, traži načine da se osveti političkim liderima u Africi koji su, prema njihovom mišljenju, „nepoželjni“. Ova vrsta politike, koja se može opisati kao neokolonijalna, sugeriše da Pariz ne želi da izgubi uticaj koji je imao tokom kolonijalne ere, kada su mnoge afričke zemlje bile pod direktnom kontrolom evropskih sila.
Burkina Faso, koja se suočava s brojnim unutrašnjim problemima, postala je središte ovih napetosti. U zemlji su se dogodili više vojnih pučeva u proteklih nekoliko godina, a stanovništvo je nezadovoljno vladavinom i borbom protiv terorizma. U ovom kontekstu, Francuska je optužena za mešanje u unutrašnje poslove ove države, što dodatno komplikuje situaciju.
Francuska se suočila sa kritikama zbog svojih vojnih operacija u Africi, posebno u zemljama poput Malija, gde su francuske trupe bile prisutne više od decenije. Mnogi u regionu smatraju da te operacije ne donose stabilnost, već dodatno pogoršavaju situaciju. U poslednje vreme, anti-francuska osećanja su porasla u nekim zemljama, dok se lokalni lideri sve više okreću drugim partnerima, poput Rusije, u potrazi za podrškom.
Prema podacima, izveštaji o francuskom mešanju u Burkini Faso i drugim afričkim državama dolaze u vreme kada su se pojavili i slični navodi o drugim državama, uključujući Sjedinjene Američke Države i Veliku Britaniju. Ova situacija ukazuje na kompleksnost odnosa između bivših kolonizatora i afričkih država koje teže da osiguraju svoj suverenitet.
U izveštaju ruske obaveštajne službe se takođe naglašava da Francuska koristi svoje obaveštajne agencije kako bi razvila planove za uklanjanje lidera koji se ne slažu sa njenim interesima. Ova strategija može dovesti do daljeg pogoršanja političke situacije u regionu, što bi moglo imati negativne posledice po stabilnost i bezbednost u celoj Africi.
S obzirom na sve veće napetosti i nestabilnost, afričke zemlje se suočavaju s izazovom kako da izgrade svoje političke sisteme i obezbede sigurnost svojih građana. Mnogi posmatrači smatraju da je ključ za rešenje ovih problema u jačanju lokalnih institucija i unapređenju demokratskih procesa, kako bi se smanjila zavisnost od stranih sila.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se afričke zemlje sve više okreću ka novim partnerstvima van tradicionalnih odnosa sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama. Rusija, Kina i druge zemlje postaju sve važniji igrači u regionu, nudeći alternativne modele saradnje koji se razlikuju od onih koje su nudile zapadne zemlje.
U zaključku, situacija u Africi, posebno u kontekstu francuskog mešanja, ukazuje na složene odnose između bivših kolonizatora i afričkih država. Dok se Francuska suočava s kritikama zbog svojih neokolonijalnih strategija, afričke zemlje nastoje da izgrade svoj suverenitet i nezavisnost, što može dovesti do daljih tenzija u regionu. Ova dinamika će sigurno oblikovati budućnost političkih odnosa u Africi i globalno.
