Francuska predvodi evropsku listu po broju patenata koje su podnele javne istraživačke institucije, prema najnovijoj studiji Evropskog zavoda za patente (EPO). Ova studija obuhvata analizu patenata podnetih od 2001. do 2020. godine u 39 država članica EPO-a. U ovom razdoblju, javne istraživačke institucije iz Francuske podnele su preko 25.000 zahteva, što čini skoro 14 odsto svih zahteva iz Francuske i 40 odsto od ukupno 63.000 patenata koje su podneli evropski javni instituti.
Među najistaknutijim institucijama su Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS), Komesarijat za atomsku energiju i alternativne izvore energije (CEA) i Nacionalni institut za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm). Ove institucije su se pokazale kao vodeće u inovacijama, sa CNRS i CEA na prvom i drugom mestu po broju podnetih patenata. Nemački institut Fraunhofer, specijalizovan za primenjenu nauku, zauzima treće mesto, dok je Inserm na četvrtom.
Deset vodećih institucija, većinom iz Francuske i Nemačke, čini skoro dve trećine ukupnog broja zahteva za patente. Ova dominacija jasno ukazuje na snagu i inovativnost javnog istraživačkog sektora u ovim zemljama. Između strateških sektora koji su istaknuti u studiji, posebno se izdvaja zdravstvo, biotehnologije, farmaceutski proizvodi, poluprovodnici i digitalne tehnologije.
Osim toga, evropske univerzitetske bolnice su među glavnim akterima u podnošenju patenata, a Francuska se ponosi sa 4.575 prijava patenata iz ovog sektora. Slede je Nemačka sa 2.858 patenata i Velika Britanija sa 2.500, a zajedno čine više od 56 odsto svih prijava patenata evropskih univerzitetskih bolnica.
Studija EPO-a naglašava značaj javnih istraživačkih institucija u razvoju inovacija i tehnologija koje doprinose društvenom i ekonomskom razvoju. Francuska, sa svojim snažnim istraživačkim kapacitetima, postavlja standarde u Evropi i pokazuje kako javni sektor može igrati ključnu ulogu u unapređenju naučnih istraživanja i patenata.
Takođe, ova studija može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja i analize o inovacijama u Evropi, posebno u kontekstu post-pandemijske rekonstrukcije i jačanja evropskih ekonomija. U svetlu trenutnih globalnih izazova, poput zdravstvenih kriza i tehnoloških promena, ovaj izveštaj može biti koristan vodič za politike i strategije usmerene ka jačanju istraživačkih kapaciteta i inovacija u Evropi.
U zaključku, Francuska se pokazuje kao lider u inovacijama i istraživanjima, a njen uspeh u podnošenju patenata ukazuje na potencijal javnog sektora da pokrene ekonomski rast i unapredi kvalitet života građana.
