Dok za većinu ljudi vikend predstavlja vreme za odmor, za milione radnika širom Evrope subota i nedelja su sasvim obični radni dani. Prema najnovijim podacima Evrostata, čak 21,3 odsto zaposlenih u Evropi redovno radi vikendom, a u pojedinim državama taj procenat je daleko viši.
Najizraženiji primer je Grčka, gde čak 41 odsto zaposlenih i samozaposlenih radi subotom i nedeljom. U Bosni i Hercegovini taj procenat iznosi 33 odsto, dok Malta, Kipar i Severna Makedonija beleže slične brojke, oko trećine zaposlenih radi vikendom. S druge strane, sever i istok Evrope imaju znatno manji broj ljudi koji rade tokom vikenda. Tako u Litvaniji vikendom radi svega četvoro odsto zaposlenih, a među zemljama sa najnižim procentima su i Mađarska i Poljska sa oko sedam odsto.
Podaci pokazuju i značajnu razliku između zaposlenih i vlasnika biznisa. Dok vikendom radi oko 18,5 odsto zaposlenih, među samozaposlenima i poslodavcima taj procenat skače na čak 46 odsto. U Grčkoj je situacija posebno izražena, gde čak tri četvrtine vlasnika firmi i preduzetnika radi vikendom. Srbija se takođe nalazi visoko na toj listi, zauzimajući deseto mesto sa 24,8 odsto radnika angažovanih tokom vikenda.
Iako rad vikendom ne znači automatski i duže ukupno radno vreme, u Grčkoj statistika potvrđuje da njeni građani generalno rade više sati nego stanovnici drugih zemalja Evropske unije. Najveća verovatnoća da ćete raditi vikendom postoji ako ste zaposleni u uslužnim delatnostima i prodaji, gde gotovo polovina zaposlenih, čak 47,6 odsto, redovno radi subotom i nedeljom. Slična situacija se beleži i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde vikendom radi 47,2 odsto ljudi.
Čest vikend-rad prisutan je i među radnicima koji obavljaju fizičke poslove i majstorima, gde gotovo svaki četvrti zaposleni nema slobodan vikend. U nekim slučajevima, to može stvoriti probleme u ravnoteži između posla i privatnog života, što se kasnije može odraziti na opšte zadovoljstvo radnika.
Dok veliki broj Evropljana i dalje radi vikendom, pojedine države istovremeno eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljom. Jedan od najnovijih primera je Poljska, koja je tokom 2025. godine pokrenula pilot-projekat četvorodnevne radne nedelje. Cilj eksperimenta je smanjenje radnog vremena sa 39 na 35 sati nedeljno, bez umanjenja plata. Zaposleni su imali mogućnost da biraju između više modela – kraćeg radnog dana, trodnevnog vikenda ili dodatnih slobodnih dana. U projektu učestvuje oko 5.000 zaposlenih na 90 javnih i privatnih radnih mesta, a rezultati će biti analizirani 2027. godine.
Kako bi poslodavcima olakšala prelazak na novi model rada, država je obezbedila subvencije koje dostižu i do 210.000 evra po kompaniji. Slične modele prethodno su testirale i Velika Britanija, Nemačka, Portugal, Island, Francuska i Španija. Ovo pokazuje da se deo Evrope sve više okreće ideji kraće radne nedelje i boljeg balansa između posla i privatnog života.
U zaključku, situacija sa radom vikendom u Evropi varira od zemlje do zemlje, a trendovi pokazuju da postoji sve veći interes za promene u načinu rada. U budućnosti bi mogle doći nove inicijative koje će se fokusirati na unapređenje uslova rada i povećanje kvaliteta života radnika, što je od suštinskog značaja za održivost ekonomije i zadovoljstvo zaposlenih.
