Nedavni skandal oko davaoca sperme iz Danske, koji nosi genetsku mutaciju povećavajući rizik od raka, izazvao je široku pažnju javnosti. Ovaj muškarac postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, a stručnjaci su upozorili na potencijalne posledice koje ovakva situacija može doneti. Genetičar Oliver Stojković govorio je o ovom slučaju, ističući značaj pravilne regulative u vezi sa donacijom sperme i potencijalnim rizicima po zdravlje dece.
Prema pravilima u Belgiji, jedan donor može da donira spermu za samo šest porodica. Međutim, ovaj donor je dao spermu za 67 porodica, što je značajno premašilo preporučeni broj. Stojković naglašava da takva genetska unifikacija može imati ozbiljne posledice, jer deca rođena iz biomedicinske podpomognute reprodukcije mogu naslediti gene sa mutacijama koje mogu izazvati teške zdravstvene probleme.
Jedan od ključnih problema u ovom slučaju je nedostatak svesnosti o genetskom statusu donora. Stojković objašnjava da nije moglo biti predviđeno da donor nosi genetsku mutaciju, ali postoje tehnologije koje bi mogle pomoći u otkrivanju ovakvih problema. Muškarac nije bio svesan svoje mutacije, koja je postojala samo u njegovim spermatozoidima, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako je rizik od susreta i eventualnog braka između rodbinske veze malo verovatan u velikim zemljama, Stojković ukazuje na to da je svaka porodica koja je koristila spermatozoide ovog donora sada u riziku. Prema njegovim procenama, 20 do 30% dece može biti pogođeno ovom mutacijom. Ovo je zabrinjavajuće, jer neka deca su već preminula, a samo mali deo onih koji su nasledili mutaciju neće oboleti od raka tokom života.
Davalac sperme nije prodavao svoje uzorke klinikama u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali je BBC potvrdio da je vrlo mali broj britanskih porodica koristio njegovu spermu u Danskoj. Evropska banka sperme u Danskoj izjavila je da saoseća sa pogođenim porodicama i priznala da je u nekim zemljama došlo do prekomernog broja dece rođene iz donirane sperme.
Osim Danske, spermatozoidi su poslati i u druge evropske zemlje, uključujući Srbiju i Kosovo. Međutim, iz jedne klinike u Srbiji potvrđeno je da uzorak nije iskorišćen, a slične informacije došle su i iz klinika u Severnoj Makedoniji. To ukazuje na to da su mnoge porodice dobro informisane i da su u stanju da donesu pravu odluku kada je reč o reprodukciji.
Stojković takođe ističe da je važno da parovi budu svesni rizika kada koriste donaciju sperme, ali naglašava da ni kod prirodnog začeća ne mogu biti potpuno sigurni. Ova situacija ukazuje na potrebu za strožim regulativama i kontrolama u vezi sa donacijom sperme, kako bi se smanjili rizici po zdravlje dece.
Genetske mutacije i njihovi potencijalni efekti na potomstvo su kompleksna tema koja zahteva pažljivo razmatranje i naučnu podršku. U svetlu ovog skandala, važno je da se javnost edukuje o pitanjima genetske zdravlja i da se donatorski sistemi reformišu kako bi se zaštitili svi uključeni, posebno deca koja dolaze iz ovakvih procedura.
U zaključku, situacija sa danskim donorom pokazuje koliko je važno imati jasne smernice i pravila u vezi sa donacijom sperme, kao i potrebu za većom svesti o genetičkim rizicima i mogućim posledicama. Pravilna regulativa i edukacija mogu pomoći u prevenciji sličnih skandala u budućnosti.
