Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu „Science“. Ovo istraživanje sugeriše da geni imaju znatno veći uticaj na životni vek nego što se ranije smatralo. Među naučnicima koji su učestvovali u ovom istraživanju je i tim međunarodnih istraživača koji su koristili podatke iz studija blizanaca kako bi razlikovali spoljašnje uzroke smrti, kao što su nezgode i infekcije, od unutrašnjih bioloških faktora, uključujući genetske mutacije i bolesti povezane sa starenjem.
Kroz razdvajanje ovih kategorija, istraživači su došli do preciznije procene uticaja genetike na životni vek, koji se pokazao znatno višim od ranijih procena koje su se kretale između 6 i 33 odsto. Glavni autor studije, Ben Senhar sa Instituta Vejzman u Izraelu, istakao je da rezultati nisu slučajni i da je, prema studijama blizanaca, otprilike 50 odsto osobina nasledno, uključujući starosnu granicu menopauze.
Profesor Morten Šeibje-Knudsen sa Univerziteta u Kopenhagenu naglasio je da je novi pristup istraživanja „eliminisao spoljašnji šum“ i otkrio osnovne biološke procese starenja. On je takođe podsetio da geni značajno određuju životni vek kod različitih vrsta, od kvasca koji živi samo 13 dana do kitova koji mogu da dožive više od 200 godina.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da zdrav stil života i dalje igra ključnu ulogu u dužini života. Senhar ističe da, iako genetika može da određuje 55 odsto životnog veka, preostalih 45 odsto zavisi od faktora kao što su ishrana, vežbanje i životne navike. Ova studija takođe ukazuje na važnost daljeg istraživanja zaštitnih gena koji mogu „produžiti život“, posebno kod ljudi koji nose gene koji štite od hroničnih bolesti, kao što su FOXO3, APOE i SIRT6.
Zaključak istraživača je da dugovečnost verovatno zavisi od interakcije više gena, a ne od jednog ključnog „gena za sve“. Ova otkrića mogu otvoriti nove pravce u istraživanju starenja i potencijalnih terapija koje bi mogle da poboljšaju kvalitet života i produže životni vek ljudi.
Naučnici se nadaju da će dalja istraživanja omogućiti bolje razumevanje mehanizama starenja i uticaja genetike, ali i pružiti uvid u to kako možemo da utičemo na svoj životni vek kroz promene u načinu života. U svakom slučaju, ova nova saznanja ističu značaj kako genetskih predispozicija, tako i životnih izbora u oblikovanju našeg zdravlja i dugovečnosti.
